Tramp želi Grenland zbog geopolitičke konkurencije Rusije i Kine

Moskva je pozvala na očuvanje mira i stabilnosti u Arktiku nakon što je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) odbio da isključi mogućnost aneksije Grenlanda iz razloga nacionalne bezbednosti i ekonomskih interesa.

Podsetimo, Tramp je izjavio da ne isključuje mogućnost preuzimanja Grenlanda, autonomne teritorije Danske bogate zlatom i uranijumom, za koju se veruje da poseduje ogromne rezerve nafte u svojim teritorijalnim vodama, čak ni vojnim putem, ako bude potrebno.

Na konferenciji za novinare u četvrtak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da je Arktik takođe u sferi ruskih nacionalnih i strateških interesa.

„Prisutni smo u arktičkoj zoni i nastavićemo tako da ostane“, izjavio je Peskov, dodajući da je Rusija „zainteresovana za očuvanje atmosfere mira i stabilnosti“ u regionu i da je „spremna na saradnju sa svim zemljama sveta u ime tog mira i stabilnosti“, prenosi Russia Today.

Ruski ambasador u Danskoj, Vladimir Barbin, takođe je naglasio da Rusija teži očuvanju stabilnosti na Arktiku i upozorio da će „pokušaj jačanja nacionalne bezbednosti SAD na račun drugih zemalja biti uzet u obzir u ruskom vojnom planiranju“. On je istakao da sudbina Grenlanda treba da se odluči isključivo na osnovu volje njegovih stanovnika u okviru aktuelnog danskog zakonodavstva i bez „spoljnih uticaja“.

Bivši ruski predsednik i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, opisao je Trampove planove kao „preterane i ekscentrične – i potpuno neostvarive“.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je u četvrtak da smatra kako Trampove pretnje o korišćenju vojne sile za preuzimanje Grenlanda predstavljaju upozorenje stranim konkurentima, poput Kine, da se drže podalje od ključnih strateških interesa bliskih SAD, prenosi France24.

„Mislim da možemo isključiti mogućnost da će SAD u narednim godinama pokušati da upotrebom sile pripoje teritorije koje ih interesuju“, izjavila je Meloni, koja je prošlog vikenda posetila Trampa na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

Tramp je ranije ove nedelje izneo ideju o preuzimanju kontrole nad Panamskim kanalom i kupovini Grenlanda od Danske, tvrdeći da je kontrola nad ovim arktičkim ostrvom „apsolutna nužnost“ za nacionalnu bezbednost SAD.

„Ljudi zaista ne znaju da li Danska ima bilo kakvo pravno pravo na Grenland, ali ako ima, treba da ga se odrekne jer je nama potreban“, izjavio je Tramp na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu ranije ove nedelje.

Kada je Tramp prvi put izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda 2019. godine, predstavio je to kao „veliki posao s nekretninama“ i naglasio ekonomske aspekte preuzimanja ostrva od Danske. Ovoga puta, njegov fokus se promenio na bezbednost, uz napomenu o potrebi da se odvrate ruski i kineski brodovi.

Američko vojno prisustvo na tom ostrvu već dugo nadmašuje skromne kapacitete Danske, koja garantuje bezbednost Grenlanda, uključujući nekoliko brodova, patrole saonicama i jedan avion za nadzor. Međutim, danska vlada i lideri Grenlanda su u više navrata odbili ideju o prodaji autonomne teritorije. Premijer Grenlanda, Mute Egede, izjavio je da ostrvo nije niti će biti na prodaju.

Baza Pitufik, koja se nalazi na dalekom severu Grenlanda od kraja Drugog svetskog rata, dom je za 200 pripadnika američke vojske i još 450 drugih snaga iz savezničkih zemalja. Ova baza je deo američkog sistema za rano upozoravanje na raketne pretnje, ali i centar za svemirski nadzor i upravljanje satelitima.

Najsevernija američka baza, koja se nalazi 1.500 kilometara od Severnog pola, predstavlja najjači simbol vitalnog značaja Grenlanda za američku bezbednost. Njegov geostrateški značaj će verovatno rasti kako klimatske promene budu preoblikovale Arktik, otvarajući nove trgovačke rute blizu Severne Amerike i stavljajući Grenland u središte rastuće polarne konkurencije između SAD, Kine i Rusije.

“Za SAD, problem su kineski i ruski interesi u Arktiku. SAD su počele da posmatraju Arktik kao region geopolitičke konkurencije. Veoma je važno za SAD da se druge velike sile drže dalje od Grenlanda“, ocenio je Mikel Runge Olesen, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.