Trampova pobeda, ratovi i smanjenje kamatnih stopa obeležili 2024.

Pobeda Donalda Trampa (Donald Trump) nad kandidatkinjom Demokrata Kamalom Haris (Kamala Harris) na predsedničkim izborima u SAD u novembru po opštoj oceni je najvažniji politički događaj u 2024. godini. Kada je reč o ekonomskim dešavanjima, godinu je obeležila promena kursa monetarne politike centralnih banaka koje su započele smanjenje kamatnih stopa, uključujući američki Fed i Evropsku centralnu banku (ECB).

Tokom minule godine izbori su održani u 72 zemlje, uključujući Rusiju gde je Vladimir Putin osvojio peti predsednički mandat, i Indiju, gde je Narendra Modi ostao na mestu premijera. Izbori su održani i u Velikoj Britaniji, a premijer je postao laburistički kandidat Kir Starmer, dok su u Evropskoj uniji održani izbori za Evropski parlament.

Pobeda Trampa ostaće upamćena kao najveći politički povratak u istoriji SAD, nakon što se činilo da je njegova politička karijera završena zbog niza tužbi koje su protiv njega podignute pred američkim sudovima, pre svega za nerede na Kapitol Hilu 6. januara 2021. godine. Trampov povratak bio je rezultat njegove jedinstvene privlačnosti za republikanske birače, nezadovoljstva javnosti ekonomijom i ilegalnom imigracijom, kao i niske popularnosti aktuelne američke administracije Džoa Bajdena (Joe Biden). Tramp je prethodno u julu preživeo atentat tokom predizbornog skupa u Pensilvaniji.

Tramp, koji treba da preuzme predsedničku funkciju 20. januara, najavio je značajne promene u ekonomskoj i spoljnjoj politici SAD. Obećao je veliko povećanje carina na kinesku, ali i evropsku robu, mere za povratak proizvodnje američkih kompanija u SAD, kao i okončanje ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Pored tih predizbornih obećanja, on je prethodnih dana izneo i nekoliko kontroverznih predloga, kao što su proglašavanje Kanade za 51. državu SAD, preuzimanje kontrole Panamskog kanala i Grenlanda. Podsetimo, Bajdenova administracija uvela je u junu 100 odsto carine na uvoz kineskih električnih automobila, a kasnije je i EU povisila carine na kineska EV za oko 35 odsto.

Kada je reč o ratovima, borbe u Ukrajini vodile su se u 2024. godini nesmanjenom žestinom, a Rusija je ostvarila značajne teritorijalne dobitke poslednjih meseci, gurajući liniju fronta prema zapadu. Iznenađujući upad ukrajinske vojske u oblast Kurska u Rusiji u avgustu gubi snagu i verovatno je pitanje vremena kada će ruska vojska ponovo preuzeti kontrolu u celoj oblasti. Nezvanični predlozi Trampovih saradnika da se rat okonča primirjem na trenutnim linijama razdvajanja, uz odlaganje prijema Ukrajine u NATO na 15 ili 20 godina nisu naišli na odobravanje Moskve, ali je Kremlj saopštio da generalno pozdravlja mirovne inicijative i da je spreman da razgovara.

S druge strane, Kijev strahuje da bi Trampova administracija mogla da mu uskrati dalju vojnu podršku i ne pokazuje entuzijazam za pregovore.

Rat Izraela protiv palestinskog Hamasa u Gazi i dalje traje, uprkos međunarodnim inicijativama da se okonča primirjem. U međuvremenu napad izraelske vojske na Hezbolah na jugu Libana, koji je započeo 1. oktobra, okončan je krhkim primirjem krajem novembra. Tokom 2024. godine došlo je do više uzajamnih raketnih napada između Izraela i Irana, a dve zemlje i dalje se nalaze na ivici sukoba većih razmera, budući da Izrael najavljuje da će napasti na iranska nuklearna postrojenja, računajući na američku podršku nakon što Tramp zvanično uđe u Belu kuću. Izrael je u ratu i sa jemenskim Hutima, čiji raketni napadi na brodove zapadnih zemalja u Crvenom moru praktično onemogućavaju plovidbu kroz Suecki kanal.

Povrh toga, početkom decembra pao je režim u Siriji, a predsednik Bašar al Asad izbegao je sa porodicom u Moskvu, dok su vlast preuzeli pobunjenici pomognuti Turskom I zapadnim zemljama. Sve zajedno čini situaciju na Bliskom istoku krajnje nepredvidivom.

Politička i ekonomska kriza u zemljama Evropske unije produbljena je tokom 2024. godine. Nemačka ide na prevremene parlamentarne izbore u februaru nakon pada koalicione vlade kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) u decembru. Vlada je pala i u Francuskoj, a predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) imenovao je novog premijera Fransoa Bajrua, čija vlada ima manjinsku podršku. Makron je prethodno u julu neočekivano raspisao vanredne parlamentarne izbore na kojima nijedan od tri glavna politička bloka nije osvojio dovoljnu većinu, niti je formirana koalicija. To je stvorilo politički haos kome se i dalje ne nazire kraj.

Izbori za Evropski parlament nisu doneli velike promene u Briselu, što je omogućilo Ursuli fon der Lajen (Ursula von der Leyen) da ostane na čelu Evropske komisije i u narednih pet godina. EU je i u novom mandatu nastavila oštru antirusku retoriku, uvodeći nove pakete ekonomskih sankcija Moskvi, ukupno 15, ali je nastavila uvoz ruskih energenata preko posrednika, uglavnom Turske.

Mađarsko predsedavanje EU u drugoj polovini godine produbilo je nesuglasice po pitanju novčane i oružane podrške Ukrajini. Mađarski premijer Viktor Orban našao se na udaru kritika evropskih zvaničnika zbog svoje mirovne inicijative, koju su načelno podržale Rusija, Kina i Tramp. Zvaničnu podršku u EU Orban je dobio od Slovačke, odnosno njenog premijera Roberta Fica, koji je nedavno predložio da se u Bratislavi održe mirovni pregovori o Ukrajini.

Ekonomija evrozone obeležena je niskim rastom i našla se na ivici recesije u godini za nama, što je verovatno bio ključni razlog da ECB prva od zapadnih centralnih banaka posegne za smanjenjem kamatnih stopa čim se inflacija približila ciljanoj vrednosti od dva odsto. Počev od juna, ECB je četiri puta donela odluku o smanjenju kamatnih stopa, koje je na sastanku u decembru snizila na tri odsto. Američka centralna banka tri puta je tokom minule godine snizila kamatne stope, a posle decembarskog sastanka one su rasponu od 4,25 do 4,50 procenata. Za razliku od evropske, američka ekonomija ostvarila je rast od oko tri odsto. Banka Engleske takođe je snizila kamatne stope u 2024. godini, kao i centralne banke u Švajcarskoj, Kanadi i drugim zemljama.

Prema prognozi MMF-a, globalni rast u 2024. godini je oko 3,2 odsto. Najveći BDP ostvarile su SAD sa oko 29.000 milijardi dolara, dok je na drugom mestu Kina sa 18.000 milijardi dolara.

Jedan od najznačajnijih događaja u protekloj godini bilo je zasedanje organizacije BRICS u Kazanju u Rusiji, koje je održano u oktobru. Na njemu su prvi put učestvovali predstavnici novih članica, Egipta, Etiopije, Irana i UAE. Osim što je ovaj samit bio šansa za Moskvu da pokaže da Rusija nije izolovana uprkos zapadnim sankcijama, tom prilikom je istaknuta i ekonomska moć zemalja BRICS-a, koje prema zvaničnim podacima učestvuju sa oko 35 odsto u svetskom BDP-u, dok je učešće zemalja G7 nešto ispod 30 procenata.

Razvoj veštačke inteligencije (AI) ubrzano je nastavljen u 2024. godini. Lista dostignuća AI tehnologije je impresivna, kao i njihove praktične primene. AI se koristi za analizu genetskih poremećaja, unapređenje zdravstvene zaštite, povećanje efikasnosti u proizvodnji i mnogo toga drugog.

Značaj veštačke inteligencije prepoznala je i Nobelova komisija, koja je dodelila Nobelovu nagradu za fiziku Džonu Hopfildu i Džefriju Hintonu „za osnovna otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža“, dok je polovinu Nobelove nagrade za hemiju dobio tandem Demis Hasabis i Džon Džamper za razvoj „AI modela koji rešava 50 godina star problem: predviđanje složenih struktura proteina“.