Twitter u Maskovim rukama, između profita i slobode govora

Vest dana o Maskovom preuzimanju društvene mreže Twitter za 44 milijarde dolara barem nakratko je prekinula niz izveštaja o ukrajinskoj krizi.

Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask (Elon Musk) dao je “ponudu koja se ne odbija”, i kupiće kompaniju po ceni od 54,20 dolara po akciji, a kada i formalno bude u rukama imao upravljački deo, ona više neće biti listirana na berzi.

Svetski mediji s pažnjom prate dalji razvoj situacije na Wall Streetu, posmatrajući da li će ovaj potez kratkoročno uzdignuti vrednost Maskove Tesle, ili pogurati ostale tehnološke kompanije koje u okviru svog poslovanja imaju društvene mreže.

Kako u razgovoru za Biznis.rs napominju brokeri iz domaćeg brokerskog društva Ilirika Investments, većina najaktuelnijih društevnih mreža, ili ono što bi se pod njima moglo smatrati, nije listirana na berzi (Linkedin, Tumblr, Flickr), osim Facebooka i Pinteresta. Ove dve hartije nisu naročito reagovale na preuzimanje Twittera, tačnije Pinterest nije uopšte, a Facebook samo simbolično juče u toku dana.

“Na Tesli zbog pomenutog preuzimanja nije došlo do rasta, naprotiv došlo je do pada akcije za dva odsto. Na tržištu se stvorilo uverenje da bi Mask eventualno mogao posvetiti u budućnosti više pažnje razvoju Twittera, pa je ceo događaj donekle negativno percpiran od strane investitora, kada je u pitanju uticaj na Teslu. Inače ovim potezom Mask je u zvaničnom obrazloženju objavio da kompaniju ne kupuje zbog ostvarivanja zarade već zbog želje da doprinese široj društvenoj zajednici kroz podršku slobodi govora, koja se može upravo preko Twittera realizovati”, kažu brokeri Ilirike.

Prema rečima naših sagovornika, Twitter je imao solidne stope rasta poslovanja i sudeći prema najavama menadžmenta u budućnosti može očekivati dalje opipljivo uvećanje prihoda. S druge strane, Twitter ima vidno malu profitabilnost i to je problem koji traje već duže vreme, tako da je teško dati ocenu da li je aktuelna ponuđena cena realna tj. da li kompanija vredi više ili manje od nje.

“Činjenica je da je istorijska rekordna cena Twittera bila više od 50 odsto iznad cene po kojoj Mask sada kupuje, ali je poslednjih meseci uspostavljen jasan silazni trend na ovoj hartiji baš zbog upitnog trenda na polju profitabilnosti i pogoršanog sentimenta generalno prema svim tehnološkim akcijama. Cena je pre objave za preuzimanje vraćena faktički na nivo od pre korona krize, ali je Mask ipak dao određenu premiju na tu cenu i obezbedio finansiranje transakcije. To je u izazvalo preokret u stavu menadžmenta kompanije i ponuda je prihvaćena, te se očigledno iz tog ugla smatra i prihvatljivom”, komentarišu u Ilirici.

Svako tržište ima svoju regulativu (i istinu)

Ipak, još više od precenjene ili potcenjene vrednosti društvene mreže, američki mediji posebno su zaintrigirani činjenicom da je upravo Mask novi vlasnik ove društvene mreže, pogotovu zato što je njen veliki korisnik i na njoj ima više od 80 miliona korisnika s kojima deli svakodnevne misli, ideje, ankete i predloge koji imaju moć da uzdrmaju čitavo tržište, zbog čega je bio i pod zvaničnom istragom. Pored toga, kontroverzni miijarder je do sada bio izričiti zagovornik slobode govora, što u svetlu aktuelne relacije Zapada i Istoka, kao i kulture otkazivanja (cancel culture) na sve baca posebno svetlo.

“Kad se sukob u Ukrajini zahuktao, Mask je izjavio da neće ‘iseći’ ruske sadržaje preko svojih StarLink satelita, zbog prava na informaciju i slobodu govora, pa možemo da pretpostavimo da će i kada je reč o Twitteru slično da se ponaša. Pitanje je samo da li će to moći”, ističe Vladimir Radunović, direktor programa sajber bezbednosti i e-diplomatije u Diplo Foundation.

Radunović podseća da, kada se sagledava istorija društvenih mreža kao što su Twitter ili Facebook, one u početku nisu imale ideju da kreiraju sadržaj, već da pre svega budu platforme za slobodno izražavanje, odnosno da na njima kaže “ko šta hoće”. Međutim, vremena su se promenila, od velike količine govora mržnje, preko ubistava u gradu Krajstčerč na Novom Zelandu, sve do Trampove predsedničke kampanje, pa su uvedena nova ograničenja zbog pritisaka regulatora.

Faceboook je u poslednje dve godine dosta izgubio na vrednosti na berzi, a s druge strane Twitter beleži povratak s margina.

“Loši rezultati Facebooka, tj. kompanije Meta Platforms, imaju veze pre svega sa lošom poslovnom politikom na više nivoa. Prvo je zviždač dokazao da algortimi ove društvene mreže ne rade ‘moralno’, već čak promovišu mržnju, onda su se dešavala curenja ličnih podataka, a svemu tome treba dodati i činjenicu da ju je vreme malo pregazilo, što i tržište prepoznaje. Klinci su danas najviše na TikToku-u”, objašnjava direktor u Diplo Foundation.

Twitter bi, stoga, trebalo da povuče određene “reformske poteze”, kako bi opravdao cenu kupovine, i privukao nove korisnike. Šta, zaista, Mask može da učini?

“Nisam siguran da će uspeti po pitanju otvorenosti mnogo toga da učini. Evropski parlament je pre svega nekoliko dana izglasao Digital Services Act, kojim će na ogromnom tržištu EU upravljanje digitalnim platformama i njihova odgovornost biti mnogo više kontrolisani nego ranije. Ova regulativa će biti i jedna od važnih tačaka pregovora između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tu, zapravo, Amerikanci više vuku ka otvorenosti, jer se diče pravom na slobodno izražavanje iz Prvog amandmana svog ustava, ali pitanje je koliko će moći to dugo da potraje na svetskoj sceni. A u isto vreme i Kinezi menjaju regulativu na svom tržištu. Mask neće moći mnogo toga da učini ukoliko mu regulativa, kako američka, tako i svetska, to ne dopusti”, zaključuje Radunović.