Vrelo leto u Evropi moglo bi da pošalje posetioce u hladnije krajeve

Visoke letnje temperature širom južne Evrope mogle bi da izazovu trajnu promenu u turističkim navikama, postoji mogućnost da će biti sve više putnika koji će birati hladnije destinacije ili će na odmor ići u proleće ili jesen kako bi izbegli ekstremne vrućine, predviđaju stručnjaci.

Podaci Evropske komisije za putovanja (ETC) pokazuju da je broj ljudi koji se nadaju da će putovati u mediteranski region u periodu od juna do novembra već opao za deset odsto u poređenju sa prošlom godinom, kada je vruće vreme dovelo do suša i požara, prenosi Reuters.

Destinacije kao što su Češka, Danska, Irska i Bugarska su u međuvremenu zabeležile nagli rast interesovanja.

„Očekujemo da će nepredvidivi vremenski uslovi u budućnosti imati veći uticaj na izbore putnika u Evropi“, rekao je Migel Sanc (Miguel Sanz), šef ETC-a.

Izveštaj trgovinskog tela, takođe,  pokazuje da 7,6 odsto putnika sada vidi ekstremne vremenske prilike kao glavnu zabrinutost za putovanja između juna i novembra.

Među njima su Anita Elšoj (Anita Elshoy) i njen suprug, koji su se vratili kući u Norvešku iz svog omiljenog mesta za odmor Vasanelo, sela severno od Rima, nedelju dana ranije nego što je planirano ovog meseca, pošto su temperature dostigle oko 35 stepeni Celzijusovih (°C).

Potražnja za putovanjima ponovo je porasla ovog leta, jer turisti ostavljaju iza sebe godine pandemije, a turističke kompanije kažu da vrućina još nije izazvala mnogo otkazivanja.

Ali ta ravnoteža bi se mogla promeniti jer će toplotni talasi postati sve naporniji. Naučnici su dugo upozoravali da će klimatske promene, uzrokovane emisijom CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva, učiniti vremenske prilike ozbiljnijim i smrtonosnim.

Meteorolozi predviđaju da bi temperature u narednoj sedmici mogle nadmašiti trenutni evropski rekord od 48,8 °C, postavljen na Siciliji u avgustu 2021. godine, izazivajući strah od ponavljanja prošlogodišnjih toplotnih smrti.

Priče o turistima koji su prevezeni avionom sa italijanskih plaža ili prevezeni kolima hitne pomoći sa atinskog Akropolja preplavile su evropske medije poslednjih nedelja.

„Naše nedavno istraživanje ukazuje na pad broja zainteresovanih za putovanje u avgustu, na vrhuncu, dok sve više Evropljana razmišlja o jesenjim putovanjima“, rekao je Sanc.

Turisti u Rimu rekli su agenciji Reuters da će dvaput razmisliti o tome da ponovo rezervišu putovanje tamo u julu jer je bilo teško rashladiti se i pronaći klimatizovana mesta za odmor.

„Došao bih kada je hladnije. Samo jun, april“, rekla je Dalfna Nibr (Dalphna Niebur), američka turistkinja na odmoru sa suprugom u Rimu, i dodala da vrućina čini njenu posetu „bednom“.

To je loša vest za italijansku privredu, koja napreduje zbog užurbanog letnjeg saobraćaja.

Italijansko ministarstvo životne sredine upozorilo je u ovogodišnjem izveštaju da će strani turisti u budućnosti više putovati u proleće i jesen i birati hladnije destinacije.

Neki se nadaju da će promena biti jednostavno promena u saobraćaju, a ne smanjenje.

U Grčkoj, gde su međunarodni dolasci avionom porasli za 87,5 odsto na godišnjem nivou u periodu između januara i marta, prenaseljenost tokom leta mučila je turistička žarišta kao što je ostrvo Mikonos.

Povećano putovanje u zimskim, prolećnim i jesenjim mesecima moglo bi da ublaži taj problem i nadoknadi potencijalno letnje usporavanje, prema grčkom ministarstvu životne sredine.

Grčke vlasti zatvorile su antički Akropolj u Atini tokom najtoplijeg dela dana 14. jula kako bi zaštitile turiste.

U Španiji se očekuje velika potražnja za odmorom u primorskim destinacijama na severu zemlje i na španskim ostrvima, gde su letnje temperature obično niže, navodi se u izveštaju nacionalnog turističkog udruženja Exceltur.