Za godinu dana sankcija Rusija uštedela 80 miljardi dolara na računima u inostranstvu

Rusija je uspela da uštedi u inostranstvu više od jedne trećine neočekivanih 227 milijardi dolara prihoda zarađenih prošle godine od svog izvoza robe, stvarajući potencijalnu novu tačku žarišta dok SAD sa svojim saveznicima žele da pooštre uvedene sankcije.

Prema procenama Bloomberg Economics, oko 80 milijardi dolara je rasuto po fondovima za upravljanje gotovinom, nekretninama i investicijama u inostranstvu. Zalihe predstavljaju rezerve u senci, nusproizvod rekordnog suficita na tekućem računu, koji je pomogao da se održe finansije Kremlja od njegovog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

“Zbog kašnjenja Evrope sa kažnjavanjem ruskog energetskog sektora, Kremlj je uspeo da akumulira jedan od najvećih viškova na tekućim računima u svojoj istoriji“, rekla je Marija Šagina, ekonomista Međunarodnog instituta za strateške studije sa sedištem u Velikoj Britaniji. „Ovo je de fakto negiralo efekat zamrzavanja sredstava centralne banke u martu 2022. godine, pošto bi Rusija mogla da nadoknadi ono što je izgubila.”

Svaka nova zarada koja se gomila u inostranstvu mogla bi postati privlačna meta za ruske protivnike, posebno ako ta sredstva kontroliše država. Vlada je akcionar u mnogim najvećim ruskim izvoznicima koji su doprineli prošlogodišnjem prihodu, iako je pitanje gde je novac završio i ko ga kontroliše postalo još veća misterija.

U prikupljanju međunarodnih sredstava prošle godine, Rusija je dodala ekvivalent od oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To je blizu proseka za 2009-2013, još jedan period povišenih cena nafte i ograničenih deviznih intervencija centralne banke.

“Akumulacija međunarodne imovine bila je prinudna, a ne namerna. Sankcije su naterale Ruse da smanje uvoz, dok su cene roba povećale izvoz. Ako ništa drugo, umesto da motiviše kompanije da gomilaju stranu imovinu, ruska vlada je ublažila propise kako bi pomogla u povećanju uvoza koji joj je bio potreban za stabilizaciju domaće inflacije”, komentarisao je za Bloomberg Aleksandar Isakov, ruski ekonomista.

Sudbina ruskih fondova u inostranstvu je sve više u fokusu kako ukrajinski podržavaoci, poput Kanade i Nemačke, pokreću ideju da se koriste milijarde zamrznutih ruskih sredstava za kompenzaciju ratom oštećene zemlje i pomogne u njenoj obnovi.

Za rusku vladu, sredstva akumulirana u inostranstvu predstavljaju resurs koji se može iskoristiti putem vanrednih nameta izvoznicima, komentarisao je Aleksandar Knobel na državnoj Ruskoj akademiji za spoljnu trgovinu.

Strane intervencije bez presedana prošle godine već su blokirale oko 300 milijardi dolara rezervi ruske centralne banke, ostavljajući joj nekoliko opcija za ulaganja izvan juana i zlata. Imovina koju drže sankcionisani ruski biznismeni takođe je zamrznuta u nekim zapadnim jurisdikcijama.

Sa nižim cenama roba i novim ograničenjima izvoza nafte koja su nedavno stupila na snagu, suficit na tekućem računu naglo je opao. Banka Rusije predviđa da će ove godine on iznositi 66 milijardi dolara, 48 milijardi dolara u 2024. i 41 milijardu dolara u 2025. godini.