SPLET Tech konferencija okupila 70 predavača i više od 1.500 učesnika iz celog regiona

Za podizanje uspešnog istraživačkog centra potreban budžet od milion dolara

BiznisHi-techInovacijePoslovanjeSvet

13.10.2022 16:59 Autor: Marija Krsmanović 7

Za podizanje uspešnog istraživačkog centra potreban budžet od milion dolara Za podizanje uspešnog istraživačkog centra potreban budžet od milion dolara
“Postoje različiti modeli rada. Neki ljudi će patentirati ideje, neki će ih otvoriti bilo kome. Po mom mišljenju, uloga univerziteta je da otvori stvari”,... Za podizanje uspešnog istraživačkog centra potreban budžet od milion dolara

“Postoje različiti modeli rada. Neki ljudi će patentirati ideje, neki će ih otvoriti bilo kome. Po mom mišljenju, uloga univerziteta je da otvori stvari”, kaže Borivoje Nikolić, profesor elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, naglašavajući da je poenta patenta da zaštiti ideju ukoliko neko želi da je realizuje.

Prema njegovim rečima, svaki patent u istraživačkim centrima Univerziteta Berkli (Berkeley) kreira se kao “open source”, odnosno sa izvornim kodom dostupnim svim licenciranim vlasnicima, koji ga potom mogu menjati i poboljšavati. Profesor Nikolić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da nema smisla patentirati nešto kako bi se sprečio neko drugi da to realizuje.

“To se radi zato što kompanije insistiraju na tome i mogu to da dobiju od nekih univerziteta, ali za nas je to barijera. Mnogo je bolje postaviti problem tako da se radi otvoreno i da se priča sa svima”, navodi naš sagovornik.

Sa profesorom Nikolićem razgovarali smo na regionalnoj konferenciji o inovacijama i inovacionom preduzetništvu SPLET Tech, koja je u sredu održana u beogradskoj MTS dvorani. Ovaj događaj okupio je preduzetnike, profesore, studente i stručnjake iz oblasti tehnologije i inovacija, a organizovala su ga dva projekta koje podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) – “Preduzmi ideju”, koji sprovodi Inicijativa “Digitalna Srbija”, i “Srbija inovira”, koji realizuje ICT Hub.

Profesor Borivoje Nikolić je u uvodnom delu konferencije govorio na temu „Kako podići uspešan istraživački centar?“, predočavajući slušaocima iskustva koja je od devedesetih godina sticao na univerzitetu poznatom po sportovima, dobitnicima Nobelove nagrade i važnim otkrićima u oblasti hemije.

Foto: Splet.rs

Citirajući svog kolegu profesora sa Univerziteta u Kaliforniji Dejvida Patersona (David Patterson), čija je specijalnost računarska arhitektura, Nikolić je naveo osam “loših zapovesti” za podizanje istraživačkog centra, naglasivši potom važnost prototipa u čitavom procesu.

Kako kaže, da bi se realizovao ovakav projekat potrebno je dve godine ranije odabrati teme i formirati tim. Projekti istraživačkih centara traju oko pet godina, a za plate administrativnog osoblja, administratora sistema, programera i ostalih učesnika potreban je budžet od oko milion dolara.

Upitan na koje načine bi akademska zajednica mogla da utiče na privredu on ističe da je primetan nedostatak inženjera u svetu, naročito hardverskih inženjera, koje je teže obrazovati od drugih. Navodi da je to među najvažnijim stavkama za sve državne inicijative, posebno u velikim ekonomijama kao što su Japan i Sjedinjene Američke Države, u kojima se novac ulaže u razvoj radne snage (eng. workforce development).

Kada je u pitanju razvoj tehnologije, profesor Nikolić u razgovoru za Biznis.rs napominje da je važno posmatrati šta rade velike kompanije, posebno uzimajući u obzir hardverski inženjering.

“Velike kompanije prave svoje čipove, odnosno integrisana kola, i to rade iz dva razloga. Prvo, tehnologija proizvodnje usporava proces skaliranja. Recimo, tranzistori ne postaju manji istim tempom kao što su nekada postajali. Drugo, sve je ograničeno potrošnjom energije”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, da bi se dobile poboljšane performanse, treba raditi nešto drugačije.

“Mora da bude napravljen hardver ili čip tako da bude specijalizovan za problem koji rešava. To je najbolje demonstrirano na onome što je Apple uradio sa novom serijom AIM čipova, koji su različiti od generalnih čipova koje proizvodi Intel. Nisu bolji u svemu, ali su bolji u onome što interesuje korisnika i to je ta domain specijalizacija”, kaže Nikolić i dodaje da osim kompanije Apple to rade i Google, Amazon, Microsoft, Facebook (Meta).

“To pokazuje smernicu kuda ide industrija. Za to su potrebne otvorenije (računarske) arhitekture i načini da se sve to pravi za razumnije pare”, zaključuje profesor Nikolić.

Foto: Splet.rs

„One-stop shop“ za tehnološke preduzetnike

SPLET Tech, regionalna konferencija o inovacijama i inovacionom preduzetništvu, održana je u sredu u beogradskoj MTS dvorani. U uvodnom delu posetiocima su se obratili Aleksandra Popović, direktorka projekta „Srbija inovira“, i Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative “Digitalna Srbija” i direktor projekta “Preduzmi ideju”, a sledila su predavanja Koste Andrića, direktora ICT Huba, i Igora Bogićevića, osnivača i tehnološkog direktora startapa Orgnostic, kao i izlaganje Borivoja Nikolića, profesora elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

U osam sala MTS dvorane održano je 50 sesija na kojima je govorilo oko 70 predavača, a posetioci i učesnici bili u mogućnosti da se upoznaju sa aktuelnim temama iz oblasti gejminga, virtuelne realnosti, biotehnologije, veštačke inteligencije, blokčejna i medicine. Konferencija je bila izuzetno posećena, pošto se za događaj prijavilo više od 1.300 učesnika. Takođe, prisustvovalo je i 200 studenata iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada i Čačka.

“Pošto smo konferenciju zamislili kao one-stop shop za sve koje zanima tehnološko preduzetništvo očekujemo da ljudi koji su došli ovde sa konkretnim pitanjima dobiju vrlo konkretne odgovore na njih. Očekujemo da rezultat toga bude skraćenje puta za realizaciju nekih ideja koje su ti ljudi imali i njihovo plasiranje na tržištu. Ono što je jako važno, očekujemo da se svi ljudi danas povežu jer znamo da je sinergija ono što nama nedostaje, a ovo je prilika da produbljujemo te odnose, pravimo nove prilike za saradnju i inovacije”, rekla je Aleksandra Popović, direktorka projekta „Srbija inovira“, u razgovoru za Biznis.rs neposredno nakon uvodnog dela konferencije.

  • Anna

    13.10.2022 #1 Author

    U Srbiji je gotovo nemoguće otvoriti istraživački centar.

    Odgovori

    • BRANA19

      14.10.2022 #2 Author

      Jel ima nesto sto je normalno a da moze u Srbiji….

      Odgovori

  • GOCA BG

    13.10.2022 #3 Author

    Sve ostaje samo na prici…

    Odgovori

  • Dunja5

    14.10.2022 #4 Author

    Treba ulagati, ali ima li smisla ovde to raditi…pitanje je.

    Odgovori

  • HADZI ZORAN JOVANOVIC

    14.10.2022 #5 Author

    Poštovani, greška je u tome što se sve vrti kroz IT i na kraju i čovek đe biti čip koji neće imati ništa, neće jesti piti a biće srećan.Ispada da inovacija i patenata sem u sektoru IT nema.Pravimo veštačku intelegenciju a prirodnu zapostavljamo.Kao da je nema a to je najveća zabluda dvadeset prvog veka.Što pre to shvatimo bolje će nam biti.Istraživački i razvojni centri ne moraju koštati milione dolara jer se mogu koncipirati na održivim principima.Primer-Centar za istraživanje i razvoj konoplje-visoko profitabilan centar a nije IT.Treba malo volje, vere u sebe i svoje potencijale i prirodneintelegencije.Dokle samo tuđe bolje, kad su naši ćevapi,sarme,pihtije i kaurme hrana o kojoj taj napredni zapad može samo da sanja i hrani se sa tabletama i infuzijama.

    Odgovori

  • VOJKAN

    15.10.2022 #6 Author

    Za sve su potrebni novci

    Odgovori

  • BIJUTI27

    15.10.2022 #7 Author

    Ovo je nemoguća misija u Srbiji

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.