Zagađenje plastikom uzima sve više maha, rešenje problema se traži skoro 40 godina

Globalni sporazum o suzbijanju zagađenja plastikom mogao bi da otvori nove mogućnosti i stvori radna mesta u više sektora, jer je globalna proizvodnja plastike dostigla 436 miliona metričkih tona sa trgovinskom vrednošću od preko 1.100 milijardi dolara u 2023. godini, saopštila je Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD).

Plastika sada čini pet odsto ukupne globalne trgovine robom, a obim trgovine je porastao za 48 odsto između 2005. i 2023. godine — što je glavni faktor koji doprinosi zagađenju životne sredine.  Od sve proizvedene plastike, 75 procenata postaje otpad, od čega veliki deo završava u okeanima, ugrožavajući ekosisteme i sredstva za život.

Zagađenje plastikom predstavlja poseban rizik za bezbednost hrane i javno zdravlje u malim ostrvskim i priobalnim zemljama, gde su resursi za upravljanje problemom i dalje ograničeni.

Trgovinske politike dodatno komplikuju problem jer su prosečne carine na plastične i gumene proizvode među najpovlašćenijim nacijama (MFN) pale sa 34 odsto na 7,2 procenta, doprinoseći niskoj ceni plastike na bazi fosilnih goriva. Nasuprot tome, alternative koje nisu od plastike, poput bambusa, prirodnih vlakana i morskih algi, suočavaju se sa višim prosečnim MFN carinama od 14,4 odsto.

S obzirom da 98 odsto plastike potiče od fosilnih goriva, očekuje se da će emisije i šteta po životnu sredinu porasti bez koordinisane multilateralne akcije. Napori za rešavanje ovih problema su fragmentirani i postepeni od kraja 1980-ih.

Pregovori u UN o sporazumu ponovo propali

Nedostatak globalnog sporazuma o sprečavanju zagađenja plastikom širom sveta ostaje značajna prepreka u rešavanju ovog kritičnog i rastućeg izazova koji ugrožava životnu sredinu, navodi Anadolu Agency.

Brine i to što na sednici Međuvladinog pregovaračkog odbora Programa UN za životnu sredinu (INC), održani u Ženevi od 5. do 14. avgusta, nije došlo do pravno  obavezujućeg sporazuma o zagađenju plastikom, uključujući morski otpad.

Ženevskim pregovorima koji su održani prošle nedelje prethodilo je pet drugih sednica UN, održanih širom sveta od novembra 2022. godine.

„Neuspeh u postizanju cilja koji smo sebi postavili može doneti tugu, čak i frustraciju. Ipak, to ne bi trebalo da dovede do obeshrabrenja. Naprotiv, trebalo bi da nas podstakne da povratimo energiju, obnovimo svoje obaveze i ujedinimo svoje težnje“, rekao je predsednik INC-a, ambasador Luis Vajas Valdivijeso, u saopštenju za štampu.

U razgovoru za Anadolu, Erin Sajmon, potpredsednica za Plastični otpad i poslovanje u Svetskom fondu za divlje životinje, rekla je da bi „dobro osmišljen globalni sporazum o zagađenju“ mogao da pomogne „usklađivanju nacija oko jasnih, doslednih pravila o tome kako se plastika proizvodi i koristi“ i da stvori „neverovatne ekonomske mogućnosti“ za mnoge ekonomije širom sveta.

„Što se tiče radnih mesta, očekuje se da će se reciklirani sadržaj globalno povećati za 77 odsto, a sa modernizovanom cirkularnom ekonomijom plastike podstaknutom globalnim sporazumom, sektori poput reciklaže, ponovne upotrebe i upravljanja otpadom će se brzo širiti kao odgovor na rastuću potražnju za održivim materijalima“, rekla je ona i dodala da projekcije pokazuju povećanje broja radnih mesta za 27 odsto u ovom lancu u SAD.

Sajmon je podvukla da standardizovani zahtevi za dizajn u okviru globalnog sporazuma mogu povećati efikasnost i smanjiti troškove u upravljanju javnim otpadom, dodajući da bi „pametniji dizajn, manje količine otpada i šeme poput proširenog programa proširene odgovornosti proizvođača“ mogli dovesti do smanjenja trenutnih troškova neto upravljanja javnim otpadom.

„Manje otpada takođe znači manje opterećenje lokalnih budžeta, i dok neki mogu tvrditi da bi globalni sporazum mogao dovesti do pada proizvodnje plastike, ovaj pad je blag i u velikoj meri nadoknađen rastom reciklaže, ponovne upotrebe i upravljanja otpadom“, rekla je ona.

MSP ključna u borbi protiv zagađenja plastikom

Veliku ulogu u pokretanju inovacija u dizajnu i pakovanjima igraju mala i srednja preduzeća koja čine 90 odsto preduzeća u celom svetu.

„Istraživanja pokazuju da, ako se efikasno i pravedno primene, globalna pravila o ključnim oblastima kao što su postepeno ukidanje i dizajn proizvoda zapravo mogu da otključaju značajne mogućnosti i koristi u celom MSP okruženju, uključujući nove tržišne mogućnosti u sektorima gde su MSP ključni akteri, kao što su funkcionisanje modela isporuke proizvoda, proizvodnja alternativnih materijala i upravljanje otpadom“, rekla je Sajmon za AA, i dodala da MSP u određenim delovima lanca vrednosti takođe mogu da se suoče sa izazovima, uključujući smanjenje tržišta, privremeno povećanje cena i promene zaposlenosti kao rezultat novog zakonodavstva koje proizilazi iz sporazuma o plastici.