Zlato premašilo 3.500 dolara po unci

Cene zlata su u utorak dostigle istorijski maksimum, nadmašivši prethodni rekord iz aprila nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) uveo „tarife dana oslobođenja“, uz slabljenje dolara i očekivanja da će Federalne rezerve ovog meseca smanjiti kamatne stope.

Spot cena zlata porasla je za 0,9 odsto na 3.508,70 dolara po unci (31,1 gram) tokom ranog trgovanja u Aziji, da bi potom blago spustila do 3.497 dolara. Potražnja za plemenitim metalom raste jer ga investitori vide kao zaštitu od inflacije i šire ekonomske neizvesnosti, navode analitičari, prenosi Financial Times.

Najnoviji rast podstakle su i sumnje u nezavisnost Federalnih rezervi, nakon što je Tramp izvršio pritisak na predsednika američke centralne banke Džeroma Pauela (Jerome Powell) i pokušao da smeni guvernerku Lisu Kuk (Lisa Cook). Investitori strahuju da bi politički motivisano smanjenje kamata moglo da poveća inflaciju.

Sve se uklapa u savršenu kombinaciju za rast zlata, a rastući nivo ekonomske neizvesnosti čini zlato očigledno privlačnijim, ocenjuju analitičari banke BNP Paribas. Slično mišljenje dele i njihove kolege iz finansijske kuće ANZ, navodeći da niže kamatne stope uz rizik od jače inflacije sada ozbiljno bude interesovanje investitora i podržavaju uzlazni trend.

Pored zlata, i srebro je dostiglo rekord, poraslo je za 0,3 odsto na 40,8 dolara po unci. Iako se i dalje trguje uz diskont u odnosu na zlato prema istorijskim standardima, ta razlika se poslednjih meseci smanjuje. Analitičari procenjuju da još ima dosta prostora za rast cene, čiji je glavni pokretač potražnja investitora.

Neizvesnost oko brzog okončanja rata u Ukrajini, koje je Tramp ranije obećavao, takođe je doprinela rastu cena, navode stratezi. Značajnu ulogu u potražnji imaju i prilivi u fondove vezane za zlato, ističe Goldman Sachs, koji prognozira da bi cena mogla dostići 4.000 dolara po unci do sredine naredne godine.

Cene zlata su se od početka 2023. godine gotovo udvostručile, jer centralne banke povećavaju rezerve, a investitori traže zaštitu od inflacije. Prošle godine zlato je preteklo evro i postalo drugi najčešći rezervni instrument centralnih banaka, odmah posle dolara, sa udelom od 20 odsto u globalnim zvaničnim rezervama. Među najvećim kupcima bili su Indija, Kina, Turska i Poljska, navodi Svetski savet za zlato.