Svetska banka: Srpski privredni rast posle 2021. godine biće oko četiri odsto srednjoročno

Zapadni Balkan se u 2021. godini oporavlja od recesije izazvane pandemijom u prošloj, zahvaljujući bržem oporavku od očekivanog, navodi se u najnovijem izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan Svetske banke.

Izgledi za region su značajno poboljšani, budući da bi, prema najnovijim projekcijama, rast BDP-a trebalo da dostigne 5,9 odsto u 2021. godine, nakon kontrakcije od 3,1 odsto lane. Za 2022. godinu se u regionu predviđa rast od 4,1 odsto, a za 2023. godinu – 3,8 odsto.

Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjiće se za oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019. godine. Oporavak širom regiona rezultat je jačanja domaće i eksterne tražnje. Snažni oporavak domaće potrošnje i putovanja širom Evrope podstakao je priliv doznaka i prihoda od turizma u jeku sezone u leto 2021. godine. Uz to, snažni oporavak privreda razvijenih zemalja dao je podsticaj tražnji za izvozom iz regiona.

Oporavak je, međutim, i dalje izložen pretnjama, kaže se u izveštaju Svetske banke. Rani znaci upozorenja sa tržišta rada zahtevaju pažnju kreatora monetarne I fiskalne politike.

Gubitak radnih mesta usled recesije i njenih posledica nesrazmerno je pogodio žene i mlade, što bi moglo da ugrozi napore da se povećaju višegodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi. Stopa nezaposlenosti mladih u 2021. godini porasla je na 37,7 odsto, za 5,4 procentnih poena u odnosu na jun 2020. godine, dodatno otežavajući izglede za njihovo zapošljavanje.

Izveštaj se bavi i makroekonomskim i fiskalnim izazovima i činiocima koji doprinose zelenom privrednom rastu u regionu. Zapadni Balkan je sada na prekretnici kada je reč o predstojećoj zelenoj tranziciji.

U Srbiji porasla privatna tražnja

Ekonomski oporavak Srbije se ubrzava, uz oživljavanje privatne tražnje i povećanje ukupnih investicija, navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju. Očekuje se da će stopa rasta dostići šest odsto u 2021. godini, nakon čega će se na srednji rok vratiti na nivo od oko četiri odsto.

Rast je ove godine podstaknut novim paketom finansijskih podsticaja. Pa ipak, fiskalni deficit se tokom 2021. godine postepeno smanjivao, dok su dobri izvozni rezultati pomogli da deficit tekućeg računa ostane ispod projektovanog, kažu analitičari SB. Potrošnja će ostati glavni pokretač rasta BDP-a na srednji rok, dok će neto izvoz i dalje davati negativan doprinos privrednom rastu.

„Da bi oslobodila svoj razvojni potencijal i omogućila otvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, Srbija treba da ukloni strukturna uska grla vezana za upravu, tržište rada, infrastrukturu i poreski sistem,“ izjavio je Nikola Pontara (Nicola Pontara), direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Zelena tranzicija, zasnovana na efikasnijem korišćenju sirovina i energenata, ekspanziji zelenih industrija i tehnologija i promovisanju energetski efikasnije privrede koja proizvodi manje zagađenja, može pomoći Srbiji da izgradi ekološki čistu i otpornu ekonomiju“.

Srbija će na srednji rok održati makroekonomsku stabilnost, dok se za inflaciju – uprkos ubrzanju u prethodnih nekoliko meseci – očekuje da se vrati u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije. Međutim, rizici vezani za oporavak u Evropi i širom sveta, kao i sve veći broj slučajeva zaraze Covid-19, mogli bi da ugroze ove pozitivne izglede.