TRAJAN OPORAVAK SRPSKE PRIVREDE ZAVISI OD OPORAVKA EU Strane investicije moraju da se vrate na nivo iz 2019. godine
19.11.2020 16:00 Autor: Marija Jovanović
Strane investicije čine 40 odsto investicija u Srbiji. U prethodnih 15 godina naša zemlja imala je tri investiciona ciklusa. Vrh prvog bio je 2008. godine, drugog 2012. i vrh trećeg 2019. godine. Ipak, to je neodrživo jer se Srbija nalazi u donjem delu ciklusa, a strane investicije pale su za više od jedne trećine, kazao je Miroljub Labus prilikom predstavljanja „Bele knjige“ Saveta stranih investitora (FCI).
„Poslednji slučaj investicionog ciklusa duguje se velikim investicijama u građevinarstvu i to ne samo u visokogradnji, nego i u niskogradnji. Poznati Turski tok uložio je 700 miliona evra i 1,5 odsto BPD prošle godine“, kazao je Labus, koji je i urednik „Bele knjige“.
Ipak, strane investicije pale su, kao i u drugim zemljama. Zbog toga, kako je napomenuo, Srbija mora da povrati nivo stranih investicija koje je imala prošle godine.
„Tačno je da je naš pad BDP bio manji nego u Evropi. Mi od toga nemamo ništa, osim zabrinutosti. Trajan oporavak srpske privrede zavisi od oporavka EU i u tom smislu ništa nam ne vredi što smo sada mnogo bolji od njih, jer su naše privrede integrisane„, kazao je Labus.
Prema njegovim rečima, dobro je što je država uložila značajna finansijska sredstva kako bi se kriza savladala. Ipak, to su velika sredstva i cena za to je izuzetno visoka.
„Mi smo do sada potrošili četiri milijarde evra ili devet odsto BDP, do kraja godine uložićemo šest milijardi evra u privredu. Nažalost, to ne može da se ponovi sledeće godine“, naglasio je on i dodao da je cena toga veliki makroekonomski poremećaj.
„Platni bilans je trenutno devet odsto, do kraja godine biće sigurno 12 odsto. Fiskalni deficit je devet odsto, rast javnog duga u BDP je 60 odsto. To ne može da se održi“, kazao je Labus.
Zbog toga Savet stranih investitora predlaže ozbiljne i brze institucionalne reforme. U „Beloj knjizi“ nalazi se 327 preporuka za 59 sektora.
„Rangirali smo sektore po hitnosti promena. Na vrhu tih sektora nalaze se oblast zaštite podataka o ličnosti, oblast trgovine, hipoteke i finansijski lizing nepokretnosti, javne nabavke i centralna evidencija stranih vlasnika“, naglasio je Labus.
Iza njih odmah po hitnosti dolaze sektori kao što su iznajmljivanje radne snage, energetski sektor, dualno obrazovanje, javno privatno partnerstvo, oblast regulacije PDV i problematičnih kredita. Nekretnine i radno pravo zahtevaju brže promene nego osiguranje ili poreski sistem.
Srpska privreda pokazala žilavost
Srpska privreda tokom 2020. godine pokazala je „žilavost“, što je uticalo na to da naša zemlja ima odlične ekonomske pokazatelje, kazala je premijerka Srbije Ana Brnabić.
Prema njenim rečima, država je pokazala da neće štedeti resurse da podrži privredu jer to znači radna mesta i bolji kvalitet života građana.
„Ovu godinu Srbija će završiti sa padom BDP od minus jedan odsto. Trudimo se da to bude minus 0,7 odsto, ali prema procenama Ministarstva finansija biće jedan, ali je i to je najbolji rezultat u Evropi“, kazala je ona.
Nezaposlenost je, kako je naglasila, pala na 7,3 odsto, a javni dug trenutno je na nivou od 57 odsto BDP.
„Iako ćemo imati značajan budžetski deficit, kao i sve mnogo bogatije zemlje Evrope i sveta, trudićemo se da bude ispod devet odsto kako bi mogli u naredne dve godine da povratimo finansijsku stabilnost koju smo stekli teškim merama 2014. i 2015. godine“, istakla je Brnabić.
Premijerka je napomenula da moramo da povratimo nivo investicija iz 2019. godine, koji je pao u 2020. ali svakako manje nego u drugim zemljma, pošto nijedna najavljena investicija nije otkazana već su samo neke odložene.
Srbija u oblasti transporta zabeležila naredak
Šef Delegacije EU Sem Fabrici izjavio je da je Srbija dostigla određeni napredak u ekonomiji u 2020. godini, a da Evropska komisija ohrabruje našu zemlju da još više uradi u oblasti vladavine prava.
„Srbija je postigla određeni napredak u ekonomiji, na primer u oblasti transporta je napravila najbrži napredak u odnosu na druge oblasti, ali svakako postoji još prostora za unapređenje. Kada je reč o privredi, Srbija je između dobrog i srednjeg nivoa pripremljenosti, što je pozitivno“, kazao je Fabrici.
Akcenat na rudarstvu i reformi javnih preduzeća
Prilikom predstavljanja „Bele knjige“ ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je da će to ministarstvo promeniti nekoliko zakona kako bi sektor rudarstva i energetike bio digitalizovan i kako bi mogao da se razvija u skladu sa ekološkim standardima.
Ona je naglasila da je neophodno doneti Zakon o obnovljivim izvorima energije, kao i da će se promeniti Zakoni o energetici, energetskoj efikasnosti i rudarstvu.
Akcenat će, kako je navela, biti i na rudarstvu, koje sada ima udela u BDP naše zemlje samo 7,9 odsto, iako taj sektor može mnogo više da doprinese srpskoj privredi.
Takođe, neophodno je i završiti reforme u javnim preduzećima, a to se pre svega odnosi na „Srbijagas“, ali i pokrenuti projekat „Jadar“ koji će sa jedne strane omogućiti bum u zelenoj ekonomiji, a s druge strane rast BDP Srbije, najavila je ministarka.