Treća beogradska konferencija o vodoniku: Srbija ubrzava put ka zelenoj energetskoj tranziciji

Vodonik je strateški resurs budućnosti i jedan od nosećih stubova globalne energetske tranzicije, a Srbija mora ubrzano i koordinisano da razvija vodoničnu ekonomiju kao ključni instrument energetske tranzicije, dekarbonizacije i jačanja energetske bezbednosti.

Za to je važna snažna saradnja države, privrede i nauke, ubrzani razvoj regulatornog okvira, kao i veće investicije, inovacije i međunarodna podrška, istaknuto je na Trećoj beogradskoj konferenciji o vodoniku koja je otvorena u hotelu Hyatt, a koja je okupila predstavnike državnih institucija, privrede, akademske zajednice i međunarodnih partnera, piše na sajtu PKS-a.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović istakao je važnost uloge PKS-a u povezivanju privrede, akademske zajednice i institucija u razvoju vodonične ekonomije. Podsetio je da je Komora, u saradnji sa relevantnim fakultetima, učestvovala u izradi nacrta strategije za razvoj vodonika u Srbiji. Kao ključne elemente razvoja izdvojio je proizvodnju, tražnju i infrastrukturu, uz naglasak da celokupan proces mora biti tržišno orijentisan.

Ukazao je i na značaj donošenja nacionalne strategije, kao i na doprinos vodoničnog klastera koji okuplja sve relevantne aktere u ovom procesu.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ukazala je na to da vodonik zauzima sve značajnije mesto u procesu energetske tranzicije Srbije, posebno u kontekstu globalnih izazova i energetske krize sa kojom se svet suočava od 2022. godine.

Naglasila je da je neophodno smanjivati zavisnost od fosilnih goriva, uprkos složenosti tog procesa, kao i da vodonik ima važnu ulogu u dekarbonizaciji, naročito u sektorima poput transporta. Posebno je istakla aktivnosti na unapređenju zakonodavnog okvira, uključujući izmene Zakona o energetici iz decembra 2024. godine, kao i rad na izradi programa razvoja vodonika koji obuhvata proizvodnju, transport i skladištenje. Ukazano je i na značaj pilot-projekata, među kojima je demonstraciono postrojenje u Vinči koje se realizuje uz podršku Evropske unije, kao i na potrebu daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i ulaganja u obrazovanje i nauku.

Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Popović istakao je da vodonični klaster aktivno doprinosi razvoju ovog sektora kroz povezivanje ključnih aktera, podršku razvoju infrastrukture, edukaciju i učešće u izradi strateških dokumenata. Ukazao je na značajan potencijal zelenog vodonika u smanjenju emisija ugljen-dioksida i smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson (Edward Ferguson) naglasio je da je prelazak ka čistoj ekonomiji neizbežan, uz vodonik kao jedan od centralnih elemenata tog procesa. Ukazao je na značaj Srbije kao partnera u razvoju obnovljivih izvora energije i dekarbonizaciji, kao i na potencijal za jačanje regionalne saradnje i privlačenje investicija.

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad (Anke Conrad) istakla je da vodonik može imati centralnu ulogu u tranziciji ka alternativnim gorivima, uz jačanje energetske sigurnosti, kao i da Nemačka snažno podržava zelenu transformaciju Srbije. Posebno je naglasila energetski potencijal Srbije i regiona Zapadnog Balkana.

Ambasadorka Kraljevine Danske Pernile Daler Kardel (Pernille Dahler Kardel) ukazala je na razvijenost vodoničnih tehnologija u Danskoj i značaj postavljanja ambicioznih ciljeva u oblasti zelenog vodonika, uz podsećanje na veliki broj projekata koje ta zemlja realizuje širom sveta.

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat (Andreas von Beckerath) ocenio je da se konferencija održava u pravom trenutku, imajući u vidu ubrzane promene u energetskom sektoru. Ukazao je na ključnu ulogu zelenog vodonika u jačanju energetske nezavisnosti, posebno u industrijama poput hemijske i transportne, kao i na plan Evropske unije da do 2030. godine proizvede deset miliona tona vodonika. Istakao je i značaj mehanizma CBAM, naglašavajući da vodonik za Srbiju predstavlja strateški alat za dugoročnu transformaciju privrede.

Treća beogradska konferencija o vodoniku još jednom je potvrdila da razvoj vodonične ekonomije zahteva sinergiju države, privrede i nauke, kao i snažnu međunarodnu saradnju, kako bi Srbija uspešno odgovorila na izazove energetske tranzicije i iskoristila potencijale koje ova tehnologija donosi.