Trgovci ne smeju da mame kupce lažnim sniženjima i popustima

Novim strožim Zakonom o zaštiti potrošača prodavci u Hrvatskoj više neće imati mogućnost da manipulišu različitim vrstama popusta. Naime, od maja 2022. godine svi trgovci imaće obavezu da pored objave cene robe na popustu, istaknu i najnižu cenu po kojoj se taj isti artikl prodavao u poslednjih 30 dana, a sve kako bi se kupcima pružile tačne informacije i kako bi znali da li su taj isti artikal možda već mogli da kupe po povoljnijim cenama. Na ovaj način ukida se mogućnost takozvanih lažnih popusta, kojih u Srbiji ima na svakom koraku.

Iako je ova oblast regulisana zakonom, slučajevi u praksi pokazuju da se trgovci služe različitim prevarama i trikovima kako bi namamili potrošače.

“Lažni popusti u Srbiji su česta pojava. Najviše ih ima na obući i u sportskim radnjama. Neretko se dešava da cena jednog proizvoda bude ista u proteklom periodu, iznad nje se dopiše neka veća, precrta se i samim tim regularna cena predstavlja kao neki popust. Nailazili smo i na prelepljivane etikete, koje kada kupci odlepe vide da nije reč o 50 odsto popusta, već da je 10 odsto. Trgovci naročito koriste akcije i popuste poput Crnog petka, pa se dešavalo da baš u u tom period proizvod košta kao i 10 dana pre toga. Cena bude ista, samo sa oznakom popusta”, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

Zakon o zaštiti potrošača ovaj deo formuliše dvosmisleno, navodi on i dodaje da je formulacija nejasna i da daje prostor trgovcima da manipulišu. 

“Odredba koja reguliše sniženja, prilično je dvosmislena, pa tako redovno imamo pojedine artikle koji su stalno na nekom popustu, nekada su 3.000, 4.000, pa 5.000 dinara.. Uglavnom, uvek se reklamira kao neki popust”.  

Šta kaže zakon?

Kada je reč o žalbama potrošača, prigovori u pogledu cena upućeni Sektoru tržišne inspekcije uglavnom se odnose na nepridržavanja istaknutih cena na artiklima u maloprodajnim objektima.

Kako za naš portal navode u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Zakon o zaštiti potrošača obavezuje trgovca na istinito informisanje potrošača o svemu u vezi robe, pa i o ceni odnosno o sniženju i prodajnim pogodnostima.

“Citiramo iz Zakona o zaštiti potrošača: ‘Ukoliko trgovac objavljuje prodajne podsticaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina, dužan je da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava’.  Dakle Zakon o zaštiti potrošača ukazuje na Zakon o trgovini kad je u pitanju oblast prodajnih podsticaja, odnosno sniženja cena. Ovakvo zakonsko rešenje je primenjeno zbog toga što u Srbiji, uslove za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima propisuje Zakon o trgovini. To znači da Zakon o trgovini propisuje takođe i uslove, načine i obaveze trgovaca kod oglašavanja sniženja cena, a takođe i inspekcijski nadzor i prekršajnu odgovornost trgovca u navedenoj oblasti”, kažu u resornom ministarstvu.

Kako objašnjavaju, Zakonom o trgovini zabranjeno je oglašavanje sniženja kojim se oglašava prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili slično, ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba ili usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom period.

Takođe, neophodno je u oglasu navesti na koju robu se sniženje odnosi i označiti vremenski period sniženja. Najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca i to je samo kratak izvod iz Zakona o trgovini koji do detalja propisuje način nuđenja i oglašavanja prodajnih podsticaja.

Koje trikove koriste trgovci

Kada je reč o stanju na terenu, u resornom ministarstvu navode da nepravilnosti koje se zatiču u praksi klasične i online prodaje, a kojima trgovac dovodi u zabludu potrošača u pogledu visine cene, postojanja i visine sniženja:

Broj prijava nije zanemarljiv

Tržišna inspekcija sprovodi kontrole na osnovu prijave ili na bazi godišnjeg plana. U ukupnoj strukturi prijava koje od potrošača pristižu u Sektor tržišne inspekcije, procentualno je mali je broj prigovora po pitanju sniženja cena.

„Relativno mali broj od oko tri odsto koji se odnose na ovu oblast nije mali u apsolutnom iznosu, jer se radi o inače velikom ukupnom broju prijava, a ostale prijave se odnose na ostale nadležnosti Sektora tržišne inspekcije kao što su: nepoštovanje reklamacionog postupka, prijava protiv neregistrovane delatnosti, prijave u vezane za račune usluga od opšteg ekonomskog interesa – Infostan, gas, električna energije, telekomunikacione usluge. Pomenutih tri odsto u apsolutnom iznosu čini ukupno 25 prijava Sektoru tržišne inspekcije od početka januara do kraja maja ove godine“, navode za naš portal u nadležnom ministarstvu.

Zakonom o trgovini propisana je prekršajna odgovornost trgovca za nepridržavanje propisanih načina nuđenja i oglašavanja sniženja cena, odnosno za konstatovanu nepravilnost u kontroli Sektor tržišne inspekcije izdaje se rešenje kojim se nalaže ispravljanje nepravilnosti i podnosi prijavu nadležnom sudu koji izriče kazne. 

“U Srbiji se prati zakonska regulativa EU i u zakon se periodično unose neophodne izmene i dopune. Na primer, aktuelni zakon o trgovini u primeni od leta 2019. godine, bitno je drugačije uredio sniženja cena u odnosu na prethodni. Uvedeni su pojmovi i važe različita pravila za sezonsko sniženje, za akciju, a posebno za rasprodaju – dakle sve je sniženje, a različita su pravila, pojmovi kao što su oglašavanje navodne rasprodaje i prividno sniženje cene robe koje je bilo regulisano Zakonom o oglašavanju sada je regulisano Zakonom o trgovini”.