Tročlana porodica za hranu na raspolaganju ima 560 dinara dnevno

Svake godine u Srbiji vodi se polemika o minimalnoj ceni rada. Dok poslodavci negoduju, sindikati apeluju da ona mora da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, što u našoj zemlji nije slučaj. Minimalna zarada za ovu godinu iznosi 32.126 dinara, a minimalna potrošačka korpa, prema poslednjim podacima, 38.991 dinar.

Sindikati procenjuju da u Srbiji oko 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu. Ako se uzme u obzir da je takozvani minimalac niži od minimalne potrošačke korpe postavlja se pitanje na koji način jedna porodica uspeva da podmiri sve račune, troškove ishrane i šta u Srbiji uopšte može da se kupi za ovaj novac.

Minimalna potrošačka korpa pre svega ne predstavlja proračun troškova koji bi zadovoljio osnovne ekonomske i socijalne potrebe tročlane porodice kako se često misli, nego samo beleži potrošnju tri najsiromašnija sloja stanovništva po decilnoj analizi, objašnjava za naš portal Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije koji je radio opsežna istraživanja u ovoj oblasti i pružio podršku sindikatima u borbi za veću minimalnu zaradu.

„U ova tri sloja spadaju i samačka domaćinstva, domaćinstva koja se hrane u narodnoj kuhinji i osiromašena staračka domaćinstva“, kaže ona i dodaje da je skandalozno što se u Zakonu o radu minimalna cena rada samerava sa minimalnom potrošačkom korpom, što se ne može razumeti drugačije nego kao legalizacija i normalizacija siromaštva.

„I, naravno, minimalna zarada još uvek ne dostiže ni iznos tako određene minimalne potrošačke korpe po kojoj je oko 17.000 dinara dovoljno za hranu tročlane porodice mesečno. Ukoliko je minimalac trenutno, u proseku, za oko 6.000, 7.000 niži od minimalne potrošačke korpe ili će se dodatno uskratiti na hrani ili se neće kupiti odeća i obuća ili se neće platiti računi. Čini se da nema baš puno izbora. Ako ovu cifru od 17.000 dinara za hranu mesečno razbijemo na dnevnu potrošnju dobijemo da se tročlana porodica mora hraniti sa 560 dinara dnevno. Svako ko je jutros otišao u prodavnicu po osnovne životne namirnice zna da je to nemoguće“, ističe Tamindžija.

Takođe, kako kaže, prema minimalnoj potrošačkoj korpi 1.500 dinara godišnje moguće je izdvojiti za obrazovanje, dok samo komplet udžbenika za četvrti razred osnovne škole košta oko 17.000 dinara.

„Ako je minimalna potrošačka korpa koju minimalac ne dostiže nedovoljna, onda minimalac može da pokrije još manje. Prema nekim istraživanjima oko 37 odsto stanovništva bi moralo nešto da proda ili da pozajmi novac u slučaju nepredviđenih troškova u rangu popravke pokvarenih kućnih aparata, a 27 odsto njih čak i nema tu mogućnost“, smatra naša sagovornica.  

Situacija u drugim zemljama nije mnogo bolja

Prema istraživanju Centra za politike emancipacije minimalne zarade u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope su u odnosu na realne troškove života poprilično ujednačene i iznose u proseku jedne četvrtine plate za život ili dostojanstvene zarade.

Najveća razlika je u Moldaviji gde minimalna zarada dostiže tek 15 odsto realnih troškova života, dok u Češkoj minimalna zarada iznosi 36 odsto plate za život.

„Ovaj podatak je ilustracija ekonomske logike zasnovane na privlačenju direktnih stranih investitora koja direktno vodi trci ka dnu u snižavanju zarada i srozavanju radnih prava. U ovu trku ceo region je ušao uključivanjem u globalno tržište i prihvatanjem neoliberalnog ekonomskog modela.“, navodi Tamindžija.

Koliko novca je dovoljno za dostojanstven život?

Prema proračunu Clean Clothes Campaign mreže, koji ima regionalni pristup, plata za dostojanstven život u Srbiji iznosi oko 98.000 dinara.

„Taj iznos predstavlja zaradu od koje radnik ili radnica i njihove porodice mogu zadovoljiti osnovne potrebe. Odnosno to je iznos kojim je moguće pokriti troškove hrane, odevanja, stanovanja, javnog prevoza, komunalnih i telekomunikacionih usluga, obrazovanja, zdravstvene zaštite, slobodnog vremena i učešća u kulturnom životu. Takođe, plata za život uključuje i mali diskrecioni dohodak od 10 odsto koji služi pokrivanju nepredviđenih troškova ili prosto otvara mogućnost uštede. Koliko smo siromašni govori činjenica da je minimalna zarada tri puta niža od ovog iznosa“, zaključuje naša sagovornica koja je nacionalna koordinatorka Clean Clothes Campaign Srbija.