Trošimo više energije nego bilo koja država u Evropi, to hitno moramo da menjamo

Evropska komisija danas predstavlja svoj dugo najavljivani zeleni plan. On će doneti veće troškove privrede i građana Unije, kroz povećanje poreza na štetne gasove, koje će se neminovno preliti na cene proizvoda, poskupljenje benzina i dizela i svih ostalih roba i usluga koji ne podrazumevaju zelenu tehnologiju.

Prema najavama zvaničnog Brisela, ali i stručnjaka za energetiku i poresku politiku, ovaj talas fiskalnih, ali i brojnih drugih promena u politici Evropske unije, imaće snažan uticaj i na sve njene spoljnotrgovinske partnere, posebno one koje imaju manje stroge klimatske propise. Biće, kako se ovih dana čuje u Briselu, sprečeno da proizvođači preseljavaju svoje prljave tehnologije u ove države, a da zatim tamo napravljene proizvode vraćaju i prodaju državama EU.   

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović za portal Biznis.rs kaže da se i naša zemlja prilagođava nastojanjima da Evropa do 2050. godine bude prvi klimatsko neutralni kontinent.

„Srbija je donela četiri moderna zakona u ovoj oblasti, a po prvi put smo dobili i Zakon o upotrebi obnovljivih izvora energije, koji je u potpunosti u skladu sa svim evropskim direktivama. Ovim propisom smo postavili uslove za gradnju solarnih elektrana, prodaju ovako proizvedene energije putem aukcija, ali i postavljanje solarnih panela na krovove“, navodi ministarka Mihajlović.

Ona ističe da je površina krovova u Srbiji oko 600 kvadratnih metara u proseku i da, ukoliko solarnim panelima pokrijemo i samo deset odsto ovih površina, možemo imati instalisanu snagu blizu današnje instalisane snage svih termoelektrana koje rade u našoj zemlji.

„Pored toga, važno je i što smo doneli Zakon o racionalnoj upotrebi energije i povećanju energetske efikasnosti. Trošimo više i toplotne i električne energije po jedinici društvenog proizvoda nego bilo koja zemlja u Evropi. Zato smo, pored programa povećanja energetske efikasnosti u javnim zgradama i privredi, pokrenuli projekat i ka stanovništvu za zamenu stolarije, bolju izolaciju kuća i slično“, zaključuje ministarka Mihajlović.

Ona dodaje i da nema bojazni da će ljudi u Srbiji, zbog energetske tranzicije i prelaska na obnovljive izvore energije, ostajati bez posla.

„Plan je da se u narednih 10 do 15 godina u zelenu energiju investira 16 milijardi evra, što će stvoriti i nove kapacitete, ali i radna mesta u ovoj industriji“, napominje ministarka energetike i rudarstva.

Inače, kada je u pitanju projekat poboljšanja energetske efikasnost kuća i stanova u Srbiji, početkom ove nedelje raspisani su konkursi za kompanije koje će izvoditi radove ugradnje nove stolarije i novih ložišta, kao i ugradnje solarnih kolektora i sanacije fasada. Nakon okončanja ovog konkursa, sledi i konkurs za građane. Prema najavama iz Ministarstva energetike i rudarstva, u septembru se mogu očekivati prvi potpisani ugovori sa građanima.