Stižu pravila koja će promeniti život privrede i građana Evrope

Evropska komisija predstaviće u sredu svoj dugo najavljivan master evropski zeleni plan. Rešenja koja će biti predstavljena ne odnose se samo na energetski sektor, već na čitavu industriju. Radi se o programu simboličnog naziva „Fit for 55“, a koji sadrži 12 poglavlja sa preciznim pregledom šta sve treba uraditi kako bi se za 55 odsto umanjila emisija ugljen-dioksida do 2030. godine, u poređenju sa 1990. godinom.

Plan će, kako se očekuje, predstaviti potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za klimatsku politiku i evropski zeleni plan, Frans Timermans (Frans Timmermans). Prema navodima agencije AFP, tekstovi i brojke još uvek nisu definitivni, jer se i unutar Komisije nalaze ljudi koji različito na ovaj plan gledaju. Kompanije, vlade, ekološki i industrijski lobisti i parlamentarci, takođe, imaju svoje interese i ideje o tome dokle treba da se realizuju velike ambicije Evropske komisije vezane za ovaj projekat. Nekima će biti previše, drugima premalo, presporo ili prebrzo. Ali, ono što je definitivno, predviđene mere imaće posledice kako na preduzeća, tako i na građane Evropske unije, ali i na sve druge koji sa njima sarađuju.

Iz onoga što se moglo načuti o prirodi programa koji će sutra predstaviti potpredsednik Timermans u ime Evropske komisije, život postaje sve skuplji i za kompanije, kao i za potrošače koji ne prelaze na „zelenu“ energiju. Tako će, navodi AFP, benzin i dizel biti sve skuplji. Od 2035. godine neće se više prodavati novi benzinski i dizel automobili. Naime, automobili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, uključujući i hibridne, postepeno se ukidaju u korist električnih vozila. Stanice za punjenje baterija električnih automobila moraće da postoje na svakih 150 kilometara autoputeva. Vetrenjače i solarni paneli moraju da postanu norma. Do 2030. godine udeo obnovljive energije mora biti 40 odsto. Sada je lestvica postavljena na 32 odsto. Biomasa kao održiva proizvodnja energije i dalje će biti dozvoljena, ali i podložna vrlo strogim uslovima. Razni sektori koji su do sada, bar delimično bili izuzeti, moraće da plate pravo na emisiju CO2. Ovo važi za industrije poput brodarstva i vazduhoplovstva. Još uvek je nepoznanica da li će potpuna primena važiti i za građevinarstvo i drumski transport, a koji emituje 30 odsto svih štetnih gasova. Uvodi se porez na kerozin, za sada samo u EU.

Štetne emisije u drumskom transportu i iz zgrada biće destimulisane sistemom trgovanja emisijama. Prihod od trgovine emisijama, koristiće se za popunjavanje kompenzacionog fonda, koji može da se koristi za subvencionisanje kupovine električnih automobila i obnove kuća.

Proizvodi poput cementa i čelika iz zemalja sa manje strogim ekološkim zahtevima biće skuplji, zbog novog nameta, odnosno poreza na CO2 koji će se plaćati na granici.

Evropska komisija će, kako se otkriva, u sredu predstaviti i „Strategiju šuma“, koja predviđa sadnju bar još milion drveća, kako bi se delimično apsorbovao CO2.

Kako se očekuje, premijeri EU će odmah nakon sednice EK sesti za sto kako bi se što pre krenulo sa realizacijom programa kome je krajnji cilj da do 2050. godine Evropa postane prvi kontintent koji će biti u potpunosti klimatski neutralan.

Države članice su podeljene oko načina primene ove promene. Članovi Višegradske grupe, na primer, protive se ovom konceptu, jer smatraju da će doći do prekomernog opterećenja za domaćinstva, pre svega zbog poskupljenja goriva, a što bi produbilo jaz između siromašnih i bogatih u državama članicama.

I mnogi evropski privredni partneri protiv su ovoga plana. Javno su se oglasili Kina, Rusija, Turska i Ukrajina, dok su Japan i SAD, koje dele sa Evropom iste klimatske ambicije, pokazali skeptičnost, tvrdeći da je u pitanju prevelika ambicioznost evropskih lidera.

Kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, otvorene su dve mogućnosti. Jedna je da, preko Energetske zajednice čiji smo član, utvrdimo taksu na emisije ugljendioksida koje bi od zagađivača naplaćivala država. Ovu varijantu je, u regionu, za sada jedino izabrala Crna Gora koja naplaćuje 24 evra po toni proizvodnje koja emituje štetne gasove.

„Sa aspekta naše ekonomije otvoreno je pitanje da li je za nas povoljnije pristupanje ETS mehanizmu preko Energetske zajednice ili najavljeno nametanje prekograničnih taksi na emisije ugljendioksida od strane EU. Sigurno je da je povoljniji onaj mehanizam preko koga sredstva sakupljena po osnovu oporezivanja emisija ugljendioksida mogu pod našom kontrolom da se usmeravaju na projekte energetske efikasnosti koji najbrže vode ka potpunoj dekarbonizaciji. Po mom mišljenju, mehanizam prekograničnih taksi za nas je nepovoljniji“, kaže za portal Biznis.rs prof. dr Nikola Rajaković, sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.

U nadležnom Ministarstvu energetike i rudarstva za naš portal kažu da će sve varijante razmotriti i predlagati, a da će Vlada preduzimati mere koje budu moguće, zavisno od mehanizama koje EU bude primenjivala.