Nabavka CNC mašine bila je prekretnica u poslovanju kompanije Skulptor

Firma koja odskače od bilo kog pravila na tržištu

Firme u fokusuSrbija

18.1.2024 16:59 Autor: Mirjana Vasić Adžić 9

Firma koja odskače od bilo kog pravila na tržištu Firma koja odskače od bilo kog pravila na tržištu
Firmu su osnovali 2020. godine i kada je ceo svet stao zbog pandemije, oni su radili punom parom. Ćerka firma koju su pokrenuli kako... Firma koja odskače od bilo kog pravila na tržištu

Firmu su osnovali 2020. godine i kada je ceo svet stao zbog pandemije, oni su radili punom parom. Ćerka firma koju su pokrenuli kako bi imali oslonac u „sušnim periodima” godine uskoro će po prihodima da preraste matičnu kompaniju. Ono što proizvode je veliko, kao i brzina kojom rastu. U pitanju je firma Skulptor i za Biznis.rs razgovarali smo sa Lukom Hadžićem, vlasnikom i osnivačem ove kompanije.

„Najveći proboj smo napravili kupovinom robota koji ima funkciju petoosne CNC mašine i to je bilo pre šest, sedam godina. Da bih kupio mašinu, pozajmio sam novac. Mašinu sam sklopio sam i naučio kako se koristi. To je bila prekretnica u biznisu. Nakon toga firma je krenula naglo da se razvija, jer nam je robot omogućio da proizvodimo 3D modele i skulpture tj. bilo kakve trodimenzionalne komade u velikim dimenzijama. Kasnije se ta delatnost proširila i na umetničke instalacije. Najveća instalacija koju smo radili je za naše predstavnike za Bijenale u Veneciji 2021. godine dužine 14 metara. U ovoj godini smo postavili tri ogromne instalacije u tržnom centru Galerija. Jedna instalacija dugačka je čak 40 metara, dok druga broji čak 25 000 leptirova. To je oblast za koju ni mi nismo očekivali da ima toliki potencijal, ali tako je”, objašnjava Luka Hadžić kako je sve počelo.

Govoreći o najvećim izazovima, Luka napominje da uzmajući u obzir njihovu delatnost, najveći problem sa kojim su se borili od starta bila je neraspoređenost angažmana i projekata. Često su bili prebukirani ili su imali malo posla. Kako bi to rešili, odlučili su da imaju sopstveni proizvod, čiji će prihodi omogućiti da premoste periode kada je obim posla smanjen. Krenuli su sa izradom saksija od fiberglasa koje su namenjene profesionalnom uređenju prostora i one su uglavnom izuzetno velikih dimenzija, od 60, 70 cm do dva i po metra u prečniku.

„Od ideje da to bude neki posao sa strane, mi smo danas došli do toga da novoosnovana firma Terapot koja je proizašla iz Skulptora bi u narednoj godini trebalo da prestigne Skulptor što se tiče prihoda. Na tragu smo nove kompanije koja će po svoj prilici prevazići naš osnovni biznis kojim se bavimo. Sa Terapotom smo nakon tri godine izašli na tržište Austrije, Švajcarske, Albanije i Makedonije”, ističe Hadžić.

Da li su u pitanju srećne okolnosti ili je izbor njihove delatnosti ono što je tržištu bilo potrebno, ostaje da se vidi, ali činjenica je da se u Skulptoru i u vreme pandemije radilo punom parom. Znanje i tehnologiju koju imaju koristili su i njihov proizvod je ubrzo prepoznat.

„Da budem iskren, mi smo u periodima krize imali najbolja poslovanja. Mislim da je to bila slučajnost. Ne bih te dve činjenice dovodio u vezu. U godini pandemije smo imali najveći posao što se tiče saksija. Opremili smo tržni centar Galerija sa čak 600 saksija i to je bilo šest meseci konstantnog posla. A kada je krenula pandemija, kada je sve stalo, sticajem okolnosti prijatelj koji je anesteziolog me je zamolio da mu napravim kutiju od klirita koja se stavlja pacijentima preko glave prilikom intubacije. Napravili smo dve kutije za bolnicu Dragiša Mišović. On je to pokazao kolegama i sutradan ujutru zvali su me čelni ljudi iz pet zdravstvenih institucija iz cele Srbije sa molbom da i njima napravim iste takve kutije. Naravno, nekima sam izašao u susret. Za bolnicu u Zemunu smo napravili šest, sedam kutija o sopstvenom trošku. Međutim, kada je broj zahteva postao velik, onda su se uključili sponzori. Nismo zaradili od toga, niti nam je to bila namera, ali smo pokrili troškove. Ta priča je otišla toliko daleko da smo pravili par stotina komada tih kutija koje su završile po bolnicama. To je bio još jedan način da pregrmimo krizni period i tih mesec i po dana kada je sve stajalo, mi smo zapravo radili i to nas je održalo da budemo na nuli”, otkriva Hadžić.

Planovi preduzeća Skulptor su veliki. Imaju dvadeset dvoje zaposlenih, a rade na prostoru od 500 kvadrata, što je prema rečima našeg sagovornika trenutno nedovoljno za njihove potrebe, zato već početkom sledeće godine planiraju da krenu u izgradnju novog pogona, koji će biti hala od 1.000 kvadrata.

„Plac za tu halu smo već kupili. Napravili smo plan i čekamo građevinsku dozvolu. Sledeći korak je obezbeđivanje sredstava za izgradnju novog pogona. Imamo dva plana. Jedan je da idemo preko banke, što gledamo da maksimalno izbegnemo, zbog trenutne situacije sa kamatama, a drugi plan je da iskoristimo prihod od posla koji trenutno radimo. U pitanju je Muzej budućnosti u Dubaiju i nadamo se da će nam taj posao obezbediti finansiranje novog pogona, a sa druge strane od banke da uzmemo samo jedan deo sredstava”, objašnjava Hadžić.

Na pitanje da li Skulptor ima problem da nađe zaposlene, s obzirom na specifičnost njihove delatnosti, Hadžić ističe da i u tom segmentu odskaču od bilo kog pravila na tržištu. Ljudi dolaze uglavnom po preporuci i ostaju u kompaniji.

„Sistem koji trenutno funkcioniše u firmi se menjao kroz vreme. Kada nas je bilo petoro ili šestoro nismo imali potrebu ni za kakvim sistemom. Podrazumevalo se da svi dolazimo u isto vreme i da radimo istim intenzitetom. Međutim, kada je firma narasla, to više nije bilo tako. Dvadeset i nešto ljudi se nije moglo kontrolisati, a ljudi smo. Kada bi primetili da produktivnost opada, nikada nismo na to reagovali oštro. Imali smo razumevanja i uvideli smo da model po kom funkcionišemo nije adekvatan. Smatram da ako čovek radi za fiksnu platu, on će pre ili kasnije izgubiti motivaciju da taj posao završava efikasnije i bolje. To je bio realan problem i zato smo seli sa zaposlenima, popričali o tome i složili se da nam treba novi model poslovanja u kom će rad da bude merljiviji i da ljudi koji su redovni na poslu, koji se zalažu, samim tim i više će zarađivati. To treba da bude sinhronizovano jedno sa drugim i od tog trenutka smo dobili jedan potpuno drugačiji pristup poslu od strane zaposlenih što se tiče efikasnosti i redovnosti na poslu. Suština je da ljudi ostaju pre svega zbog fer pristupa. U našem poslovanju i našem odnosu sa zaposlenima postoji ogromna količina razumevanja za nedolaske, za umor, za produženi odmor, za bolest, za situacije kada zaposleni mora da stigne po dete, jer smatramo da privatne stvari treba da budu na prvom mestu i porodica je prioritet”, ističe Hadžić i dodaje da je u svom trenutnom poslovanju upravo najponosniji na odnos koji zaposleni imaju prema firmi, jer zna da je to ogledalo odnosa koji poslodavac ima prema njima.

Pre nego što će osnovati preduzeće Skuptor, Hadžić je poslovanje bazirao na raznim poslovima i taj model je preneo i na trenutnu firmu. Smatra da raznovrsnost poslovanja stvara čvršće osnove i obezbeđuje sigurnost. U tom smislu Hadžić se prisetio da je, između ostalog, jednom prilikom pravio nameštaj koji još uvek ima priliku da vidi s vremena na vreme.

„Pre sedam, osam godina radili smo studijske stolove za RTS koji se i danas mogu videti na nacionalnoj frekvenciji”, kaže za kraj Hadžić.

U nastavku pogledajte tabelu najuspešnijih domaćih mikro preduzeća koja se bave umetničkim stvaralaštvom. Podatke nam je dostavio analitički partner CompanyWall.

Najuspešnija mikro preduzeća u stvaralačkim, umetničkim i zabavnim delatnostima
PozicijaIme preduzećaUkupni prihodiRezultat poslovanja
1.METAXILASIS DOO70.622.00034.647.000
2.SKULPTOR DOO53.550.0009.854.000
3.NIKOLA KOMAZEC PR, ATELJE ZA IZRADU LUTAKA KOSTIMA I REKVIZITA MINI BEES BEOGRAD (PALILULA)35.195.0009.260.000
4.VANJA ĐURIĆ TODOROVIĆ PR AGENCIJA ZA UMETNIČKO STVARALAŠTVO TEATRIX BEOGRAD22.740.0003.187.000
5.NEBOJŠA ROGIĆ PRODUCTIONS DOO BEOGRAD20.403.000856.000
6.IVAN KALINOVIĆ PR PISAC BEOGRAD19.775.00014.068.000
7.FABRIKA DOO BEOGRAD17.061.000508.000
8.OLIVERA POPOVIĆ PR ARHONDISA16.556.0003.186.000
9.RADE RAĐEVAC PR RAĐEVAC 01515.125.000316.000
10.ZORAN KUZMANOVIĆ PR UMETNIČKA RADIONICA KUZMAN SMEDEREVO14.867.0001.126.000
11.CENTAR ZA KULTURU BUNJEVACA – SUBOTICA11.022.0003.446.000
12.Vid Vučenović pr Umetničko stvaralaštvo FOREIGNGOTEM Beograd10.364.0002.032.000
13.HARD HONEY STUDIO DOO8.089.0001.294.000
14.Jelena Bačić – Alimpić Pr Agencija za umetničko stvaralaštvo Novi Sad7.906.0001.652.000
15.Bratislav Milenković Pr DAY BY DAY STUDIO7.119.0003.386.000
16.ARACHNE6.922.0001.463.000
17.STEFANO GIANTIN PR ERDEVIK5.606.0002.987.000
18.CKR DOO BEOGRAD4.316.000847.000
19.Dušan Jovanić Pr Sombor3.226.0001.863.000
20.KATARINA STOJKOVIĆ PR CHILA2.975.0001.552.000
izvor: CompanyWall, *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.