TRŽIŠTE ANTIKVITETA U SRBIJI POGOĐENO PANDEMIJOM Traži se sve, od igle do lokomotive

Iako je država sa relativno malim brojem stanovnika, Srbija poseduje stabilno tržište antikviteta. Kao i u mnogo drugih delatnosti, centar trgovine starim predmetima nalazi se u glavnom gradu.

Sajam antikviteta već dugi niz godina održava se obično dvaput mesečno, najčešće u prostorijama beogradskog hotela Slavija.

Marko Stojanović, organizator Sajma antikviteta, kaže za Biznis.rs da se u uslovima pandemije ovi redovni sajmovi održavaju sa donekle smanjenim brojem izlagača, kako bi se poštovala propisana distanca između prodavaca i posetioca, naravno uz poštovanje svih drugih zaštitnih mera, kao što su obavezno nošenje maski za lice i upotreba dezinfekcionih sredstava.

„Pandemija je uticala na smanjivanje obima posete i tražnje, delimično su prodavci prešli i na online ponudu, kao što je uostalom slučaj i na većini drugih tržišta u zemlji i svetu“, komentariše Stojanović.

Prema njegovim rečima, nema pravila šta će biti najtraženija roba niti ko će biti najveći kupac. Ponuda je zaista, više nego šarenolika.

„Kolekcionara ima puno, oni su stalno prisutni i prate različite oblasti, od numizmatike i filatelije, preko starog nakita, nameštaja, sve do umetničkih slika određenih autora. Ali uvek se pojave i novi posetioci,  sa željom da kupe dekorativni predmet kojim će ukrasiti svoju kuću ili odaberu neki lep poklon za drage osobe“, kaže naš sagovornik.

U ovoj specifičnoj vrsti trgovine, nažalost, događaju se i prevarne radnje. Recimo, dešavalo se da pojedinci ponude prodavcima neautentične, pa čak i falsifikovane predmete.

S druge strane, antički predmeti, najvećim delom pronalaženi preoravanjem poljoprivrednog zemljišta, ne bi ni smeli da budu ponuđeni na ovom specifičnom tržištu jer oni potpadaju pod proveru i klasifikaciju Odeljenja za arheologiju Narodnog muzeja i svih lokalnih muzeja koji su pod njegovom nadležnošću u Srbiji.

„Što se tiče provere starih komada, profesionalci zahvaljujući višegodišnjem iskustvu i pregledanju ekspertskih kataloga, lako mogu da ustanove njihovu autentičnost. Često su u pitanju unikatni artikli čiji se način izrade lako prepoznaje, i posebno vrednuje na tržištu antikviteta. Izuzetno je teško da neko može da napravi novi predmet sa istim tim karakteristikama i prevari iskusne antikvare“, objašnjava Stojanović.

Primera radi, u numizmatici i filateliji postoje sveobuhvatni katalozi koji precizno određuju gramažu i materijal svakog pojedinačnog novčića ili izgled i format najtraženijih poštanskih markica.

Kako kaže Stojanović, ne postoji osoba, ma koliko stručna, koja može da bude upoznata sa vrednostima i specifikacijama svih starina na tržištu, pa zato Sajam antikviteta okuplja eksperte iz različitih oblasti procene, a njihove savetodavne usluge nudi besplatno za vreme svojih redovnih dvodnevnih okupljanja.