TURBULENCIJE NA TRŽIŠTU RADA Bez posla ostalo 12 odsto zaposlenih, trećina na odsustvima

Od ukupnog broja zaposlenih njih 12 odsto ostalo bez posla usled izbijanja epidemije korona virusa, dok od zaposlenih koji su i dalje u radnom odnosu, 70 posto svoj posao obavlja nesmetano a 30 odsto njih je pod uticajem poslodavca moralo da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, pokazuje istraživanje firme “Infostud”.

U istraživanju o uticaju korona virusa na tržište rada sa strane privrede i sa strane radno sposobnog stanovništva, koje je sprovedeno tokom prve nedelje aprila,  učestvovalo je 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata.

Među 12 odsto ispitanih koji su ostali bez posla od izbijanja pandemije, kao najčešći razlog tome ističu da se firma privremeno zatvorila (46 odsto), kod 37 odsto njih je došlo do smanjenja obima posla, 15 odsto usled „rezanja“ troškova u firmi, a tri odsto firmi se trajno zatvorilo.

Među zaposlenim ispitanicima, trećina je pod uticajem poslodavca morala da uzme godišnji odmor, ode na plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili otvori bolovanje. „I pored toga što većina ispitanika nesmetano obavlja svoj posao, postoji zabrinutost od gubitka radnog mesta usled krize. Zabrinutost da će izgubiti posao izrazilo je 40 odsto ispitanika, dok je kod 26 procenata već došlo do smanjenja zarada, a 38 posto očekuje da će do smanjenja doći u narednom periodu, saopštio je “Infostud”.

Oko 36 odsto anketiranih potvrdilo je da je posao u firmi organizovan od kuće, dok skoro 60 odsto ispitanih navodi da se u njihovoj kompaniji primenjuje mera za one kod kojih rad od kuće nije moguć i da se posao organizuje tako da se strogo poštuju sve higijenske mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično), navodi „Infostud“.

Od ukupnog broja ispitanih pet odsto se izjasnilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze.

Krizom su najviše pogođeni sektori turizma i ugostiteljstva, potom trgovine koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica, i sektor putničkog transporta. Sa borbom za egzistenciju, kako se navodi, se susreće 14 odsto ispitanika, a usamljenost, odnosno odvojenost od drugih ljudi predstavlja najveći problem za 11 odsto njih.

Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus značajno negativno utiče na njihovo poslovanje (56 odsto), a kod 36 odsto uticaj je umereno negativan. Kod svega pet odsto privrednih subjekata uticaj pandemije je pozitivan.

Privredne grane koje su se najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi. S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, Farmacija, Telekomunikacije i Proizvodnja. Po istraživanju, kriza će najmanje pogoditi godišnje finansije najvećih firmi (500+ ljudi), dok će najviše uticati na male (do 10 zaposlenih).

Premda najveći procenat kompanija smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog biznisa (57 odsto%), čak 19 odsto se izjasnilo da postoji rizik dugoročne održivosti poslovanja. Sa tim u vezi, 80 odsto kompanija je počelo ili će uskoro početi sa „rezanjem“ troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih, navodi se u saopštenju.

Potpuna obustava zapošljavanja, kako se navodi, dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu, kontakt i biznis centrima gde se ujedno dogodio i najveći broj otpuštanja. Sa druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju vidi se kod 17 odsto poslodavaca iz FMCG industrije (roba široke potrošnje).