Turska inflacija konačno usporila, ali i dalje na dvodecenijskom rekordu

Turska inflacija je na putu da uskoro dostigne vrhunac iznad 80 odsto, uz rizik da će još dosta dugo ostaviti ekonomske prognoze na povišenim nivoima u godinama koje dolaze.

Ipak, veći deo godine Turska je bila otporna na najbržu inflaciju u poslednje dve decenije uprkos neaktivnosti centralne banke. Sada, u nekoliko segmenata ekonomije vredne 820 milijardi dolara, pritisci se naglo smanjuju, sa avgustovskim stopama troškova inputa i inflacijom proizvodnih cena sa najsporijim rastom u poslednjih godinu dana.

Na mesečnom nivou, inflacija u avgustu iznosila je dva odsto, što je najmanji rast od septembra 2021. godine, piše Bloomberg.

Godišnja inflacija se verovatno popela na nešto više od 81 odsto – što je više od 16 puta veći iznos od zvaničnog cilja centralne banke.

Turski kreatori monetarne politike su do sada zvučali gotovo bezbrižno, nazivajući rast cena prolaznim i okrivljujući rusku invaziju na Ukrajinu za izazivanje globalnog skoka cena hrane i roba.

Međutim, veliki deo štete Turska je sama sebi nanela. Turska ima najdublje negativne kamatne stope na svetu kada se prilagode inflaciji. Lira je ove godine u padu za oko 27 odsto u odnosu na dolar, što je najgore kada se uzmu u obzir sva tržišta u razvoju.

Čak i uz odstranjivanje nestabilnih artikala iz računice, kao što su hrana i energija, turska inflacija je u porastu, sa osnovnim indeksom koji je dostigao blizu 62 odsto u julu – što je rekord od 2004. godine, uz predviđanje još bržeg rasta.

Inflacija u trgovinama na malo u najbogatijem turskom gradu Istanbulu prošlog meseca porasla je na skoro 100 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Dok su velike investicione banke, od Goldman Sachsa do Morgan Stanleya, revidirali naviše svoje prognoze za Tursku za 2022. godinu nakon bržeg rasta od predviđenog u drugom kvartal, rizik od recesije u Evropi je među faktorima koji mogu kočiti ekonomiju do kraja godine.

Zabrinuta zbog “izvesnog gubitka zamaha“, centralna banka je prošlog meseca već smanjila referentnu stopu za 100 baznih poena na 13 odsto. Ekonomsko poverenje takođe je u padu tokom većeg dela godine.

Potrošačke cene bi mogle ponovo biti pod pritiskom ako vlasti pokrenu dodatne stimulacije uoči izbora za manje od godinu dana. Za sada, predsednik Redžep Tajip Erdogan traži “malo strpljenja i više podrške“, rekavši prošle nedelje da očekuje da će inflacija početi da opada početkom nove godine.