U današnje digitalno doba nema potrebe za štampanjem fiskalnih računa

U Sloveniji je na snagu stupila izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) koja je, između ostalog, donela novine na planu izdavanja fiskalnih računa. Naime, prodavci roba i usluga od 22. januara račune u papirnom obliku izdaju samo na izričit zahtev kupca.

Iako se u medijima pojavila vest da je ova zemlja ukinula izdavanje računa, generalni direktor Poreske uprave Slovenije Ivan Simič u razgovoru za Biznis.rs navodi da nije ukinuto samo izdavanje – računi se svakako evidentiraju, ali njihovo štampanje više nije obavezno za poreske obveznike.

“Računi se još uvek izdaju preko fiskalnih kasa i evidentiraju u IT sistemu Poreske uprave, ali od 22. januara ove godine poreski obveznici nemaju više obavezu da potrošačima štampaju i izdaju račun. Smatram da u današnje digitalno doba nema potrebe za štampanjem računa. Prodavac štampa račun samo na zahtev kupca, ukoliko želi da ima račun zbog garancije ili drugih razloga”, kaže Simič za naš portal.

Na pitanje šta to znači za poreske obveznike i njihovo poslovanje i da li ova novina podrazumeva uvođenje nekih novih softvera, pa samim tim i dodatne troškove, naš sagovornik objašnjava da je promenom zakona uvedena opcija da se ne štampa račun, što znači da to nije obaveza, već samo mogućnost.  

“Očekujemo da će se prodavci postepeno odlučiti za uvođenje ovih noviteta. Proteklih dana još uvek svi štampaju račune. Programska oprema još uvek ostaje nepromenjena. Eventualne promene softvera će se izvoditi u narednim mesecima ili godinama i ocenjujemo da se ne radi o bitnim troškovima”, ističe Ivan Simič, od kog je i potekla sama ideja za uvođenje ove novine dok je bio na mestu predsednika Strateškog saveta za debirokratizaciju, koji je formirala Vlada Republike Slovenije.

“U Sloveniji se godišnje izda oko 900 miliona računa. Ako je svaki račun u proseku dužine 30 centimetara, to iznosi 270 hiljada kilometara štampanih računa. Ako se svaki račun štampa četiri sekunde, to je 3,6 milijardi sekundi godišnje. To pokazuje da se radi i o određenim uštedama, ekološkim efektima, a pre svega o digitalizaciji”, smatra direktor Poreske uprave Slovenije.

U proces fiskalizacije Slovenci su ušli pre više od šest godina. Tačnije, od 1. januara 2016. godine u Sloveniji je za sve obveznike obavezna upotreba poreskih blagajni.

Na pitanje kako je sam proces fiskalizacije tekao u Sloveniji i koje novine je doneo u domenu poslovanja, Simič napominje da je pre svega urađen precizan terminski plan u kom su se predvideli planovi zakonodavnih i organizaciono-tehničkih aktivnosti.

“Predvideli smo i dovoljno vremena za prilagođavanje obveznika na izmenjen način evidentiranja prometa robe i usluga za gotovinsko plaćanje. U delu terminskog plana koji se tiče zakonodavnih aktivnosti, posebno je bilo predviđeno srazmerno dovoljno vremena za usklađivanje sa zainteresovanom javnošću jer je njihovo rano uključivanje vrlo važno za uspeh projekta”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, bila je potrebna tesna saradnja sa parlamentom da bi se obezbedio tekući zakonodavni postupak. Za pravovremeno stupanje zakona na snagu bilo je neophodno da se on usvoji pre leta, jer je zaključeni zakonodavni postupak preduslov za izvođenje organizaciono-tehničkih aktivnosti, kako bi se i obveznicima omogućilo prilagođavanje na novi način poslovanja, s obzirom na to da je upotreba fiskalnih kasa bila obavezna od 1. januara 2016. godine.  

“Sistem poreskih blagajni omogućava transparentno i pouzdano evidentiranje gotovinskog prometa poreskih obveznika. Na taj način smanjuje se siva ekonomija i podiže svest o pravednoj raspoređenosti poreskog opterećenja među obveznicima u istom položaju, a samim tim podstiče se i dobrovoljno plaćanje poreza”, ocenjuje Simič.

Direktor slovenačke Poreske uprave smatra da je fiskalizacija doprinela efikasnijoj kontroli sprovođenja propisa jer su postupci kontrole gotovinskog poslovanja pojednostavljeni. Takođe, uvećani su javni finansijski prihodi i omogućeno sprečavanje poreskih utaja i prevara u oblasti PDV-a, poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak preduzeća, poreza na dohodak građana i ostalih obaveza.

Uspostavljanje ravnopravnijih uslova poslovanja, uređenje tržišta, sprečavanje nelojalne konkurencije, brži privredni razvoj i zaštita potrošača samo su neki od benefita kojima je doprineo ovaj proces u Sloveniji.