U Hrvatskoj očekuju dodatno usporavanje privrednog rasta u 2023. godini

Savet Hrvatske narodne banke (HNB) konstatovao je da pokazatelji upućuju na usporavanje privrednog rasta u trećem ovogodišnjem tromesečju i idućoj godini te da se izloženost finansijskog sistema rizicima u drugoj polovini 2022. povećala pod uticajem rastuće geopolitičke i ekonomske neizvesnosti, povišene inflacije i zaoštravanja uslova finansiranja.

Naime, kako napominju, pogoršala su se poslovna i potrošačka očekivanja, industrijska proizvodnja se u julu i avgustu smanjila u odnosu na drugo tromesečje, a stagnira i promet od trgovine na malo.

Iako je usporio rast zaposlenosti, administrativna stopa nezaposlenosti je u julu i avgustu bila nešto niža nego u tri prethodna meseca. U istom periodu usporio se i rast nominalnih bruto plata, dok su realne zarade nastavile pad, konstatuju u HNB-u, dodavši da s druge strane, pokazatelji u turizmu upućuju na rekordna ostvarenja u trećem tromesečju, piše Seebiz.

Usporavanje rasta s ovogodišnjih 5,5 na jedan odsto u 2023.

U periodu znatnog pogoršanja ekonomskih izgleda praćenih snažnim inflatornim pritiscima i neizvesnosti u pogledu cena i raspoloživosti energenata, privredni rast bi mogao da uspori s očekivanih 5,5 odsto u ovoj na jedan procenat sledeće godine, ocenjuju u HNB.

Godišnja inflacija merena indeksom potrošačkih cena u septembru je ubrzala na 12,8 odsto, s avgustovskih 12,3 procenata, navodi se dalje u saopštenju, ali i dodaje kako se na kraju godine očekuje slabljenje inflatornih pritisaka, delom i zbog mera kontrole cena energenata i određenih finalnih proizvoda.

Tako bi, procenjuju u HNB, inflacija u 2022. mogla u proseku da iznosi 10,3 odsto, dok se u 2023. očekuje usporavanje na 6,7 odsto zbog učinka baznog razdoblja, postupnog smanjenja cena sirovina na svetskom tržištu, ublažavanja zastoja u lancima snabdevanja, kao i slabljenja potražnje. To bi, ističu, trebalo da rezultira usporavanjem rasta cena svih podkomponenata inflacije – hrane, energije i temeljne inflacije.

Uprkos pozitivnom doprinosu snažnog rasta prihoda od turizma, koji bi ove godine mogli za petinu da premaše ostvarenja iz rekordne 2019., višak na tekućem i kapitalnom računu ukupno bi se u 2022. mogao smanjiti na 3,6 odsto BDP-a, usled daljnjeg produbljivanja manjka u robnoj razmeni, posebno u razmeni energenata. Višak bi mogao da nastavi da de smanjuje i u 2023., odražavajući nepovoljna kretanja na račun roba i rast kamatnih troškova na javni dug, navode iz središnje banke.

Iz HNB su konstatovali i da se izrazito pooštravanje uslova finansiranja, koje se već nekoliko meseci beleži na svetskim finansijskim tržištima, još uvek ne preliva u osetnoj meri na kamatne stope na domaće kredite stanovništvu i preduzećima.

Hrvatska će ući u evrozonu početkom sledeće godine tokom ciklusa zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke, koje će negativno uticati na uslove finansiranja domaće privrede.

Međutim, ukidanje minimalne devizne likvidnosti o kojem je HNB već donela odluku, snažno će povećati slobodna novčana sredstva banaka i delovati u pravcu ublažavanja i usporavanja pogoršanja uslova finansiranja na domaćem tržištu, poručuju iz centralne banke.