U prvoj polovini godine u Srbiji realizovano tri miliona čekova

Poslovne banke u Srbiji često su na udaru kritika građana zbog poskupljenja svojih usluga. Od pojedinih klijenata može se ovih dana čuti da su banke poskupele izdavanje čekova i da raniji princip da prvih pet ili deset čekova klijent ne plaća, više ne postoji, a umesto da se izdavanje po čeku naplaćuje 10 dinara, sada košta i do 35 dinara. 

“Bez namere da ulazimo u konkretne motive i razloge zašto je neka banka poskupela ovu vrstu usluge, jer je to stvar poslovne politike svake banke ponaosob, želimo da naglasimo da izdavanje čekova nije poskupelo kod svih banaka, već da je i dalje na nivou troškova koji su bili i u ranijem periodu, a to je od 10 do 15 dinara po čekovnom blanketu”, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.  

Takođe, kako ističe, treba imati u vidu da je izdavanje čekova u okviru određenih paketa za održavanje tekućih računa za koji se mogu opredeliti klijenti i dalje besplatno, odnosno bez naknade.

Za šest meseci realizovano oko tri miliona čekova

Na pitanje koliko građani Srbije koriste ovo sredstvo plaćanja, generalni sekretar UBS objašnjava da ne postoje precizni podaci jer je broj korisnika čekova promenljiva kategorija i banke nemaju obavezu izveštavanja po ovom osnovu.

“Međutim, ako pođemo od raspoloživih podataka koji kažu da je broj realizovanih čekova u prvoj polovini 2021. godine oko tri miliona, odnosno oko 500.000 čekova na mesečnom nivou, jasno je da je broj korisnika značajan”, navodi naš sagovornik i dodaje da broj čekova u upotrebi iz godine u godinu opada.

“U periodu od 2015. godine pa do danas, broj realizovanih čekova smanjen je za oko 13 odsto”, kaže Vasić.

Prema podacima iz platnog sistema Kliringa čekova, koji se obavlja pri UBS, tokom 2020. godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova ili ukupno nešto više od šest miliona blanketa, dok je određeni, ali manji broj čekova realizovan u samim bankama.

“Prosečan iznos realizovanog čeka u istom periodu iznosio je 4.694,40 dinara, a ukupna vrednost iznosa realizovanih čekova je oko 29 milijardi dinara”, dodaje naš sagovornik.

Kada je reč o troškovima odloženih čekova koji se i dalje koriste u maloprodaji, primera radi, prilikom kupovine robe ili plaćanja turističkih aranžmana, Vasić objašnjava da troškove odloženog plaćanja ili, preciznije rečeno, trošak beskamatnog kreditiranja pada na teret trgovaca ili turističkih agencija, jer oni imaju interes da kroz povećan obim prometa nadoknade troškove finansiranja koje imaju prema dobavljačima, verovatno na teret svoje maloprodajne marže.

Takođe, komentarišući saznanja da pojedine poslovne banke uračunavaju takozvanu ležarinu za neiskorišćene čekove, generalni sekretar UBS kaže da najveći broj banaka ne naplaćuje ovu vrstu naknade.

„Ukoliko neka od banaka to i čini, motiv verovatno leži u činjenici da ovim putem pojedine banke žele da demotivišu klijente da uzimaju čekove koji bi nepotrebno stajali ili da ih pak motivišu da se opredele za neki drugi bankarski proizvod koji takođe omogućava plaćanja na rate bez kamate, kao što je, recimo, kreditna kartica“, zaključuje Vasić.

Čekovi najpovoljniji način plaćanja

Poskupljenje bankarskih naknada dešava se iz godine u godinu, tvrdi predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

“To nisu nikakvi realni troškovi koje banka ima, to su samo izmišljeni nameti, koji služe da banke povećaju svoj profit i ništa drugo. Podsetiću da su prošle godine banke u Srbiji imale čist profit od oko 400 miliona evra, što znači da nisu u gubicima i da ne postoji ekonomska opravdanost za tako nešto”, ističe Gavrilović.

Što se tiče čekova, naš sagovornik objašnjava da su oni decencijama unazad za građane najpovoljniji način plaćanja na odloženo i bez kamata. “Sada vidimo da banke i taj mehanizam plaćanja pokušavaju da iskoriste i zarade na naknadama koje uvode”, dodaje on.

Na pitanje koliko trgovci primaju čekove i da li su učestale žalbe potrošača na ovu vrstu problema, Gavrilović navodi da pojedini trgovci pre neće da prime kartice nego čekove, jer na karticama imaju čak i troškove, dok na čekovima nemaju.

“Nismo imali prevelike žalbe na to, što ne znači da pojedini trgovci iz nekog razloga ne žele da primaju čekove. Mada, ne vidim razlog za to u ovom trenutku s obzirom na to da je dinar stabilan i u tom smislu se ne gubi ništa na čeku koji bi se pustio za 30 dana ili kasnije”, zaključuje predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

Uslovi za izdavanje čekova zavise od banke do banke

Kada je reč o uslovima za dobijanje čekova, u Udruženju banaka ističu da svaka banka izdaje čekove klijentima u skladu sa svojom poslovnom politikom i tarifnim stavovima. Ono što je osnovno kod svih banaka je:

• Da klijent ima otvoren dinarski račun kod banke i da ima redovna mesečna primanja na tom računu

• Da je uredan u izmirivanju obaveza

• Da nije odlazio u nedozvoljeni minus

• Da klijent ima u korišćenju broj čekova koji su primereni njegovim mesečnim primanjima