U Srbiji se ne prerađuje oko 85 odsto ukupnog otpada

U Srbiji se godišnje preradi samo oko 15 odsto ukupnog generisanog otpada. To je u 2019. godini iznosilo oko 2,27 miliona tona, Ipak ta količina se poslednjih godina povećava, jer je u 2017. Količina prerađenog otpada iznosila oko 1,74 miliona tona a u 2018. Nešto više od dva miliona tona, kažu za Biznis.rs u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Kako se ističe, Srbija je ubrzano nakon donošenja seta zakona 2009. i 2010. godine koji uređuju životnu sredinu I upravljanje otpadom počela da uređuje I da detaljnije prati ovaj sektor. Činjenica je da su i pre donošenja ovih zakona postojale kompanije i pojedinci koji su se bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina, ali pošto je EU počela da uvodi nove regulative u ovoj oblasti, vrlo brzo je to počelo da se uređuje i u Srbiji.

UVOZ SEKUNDARNOG OTPADA ZA POTREBE SRPSKE PRIVREDE (u tonama)

Izvor: PKS

U Privrednoj komori Srbije ističu da se sekundarne sirovine uvoze u značajnim količinama, iako se iz zvaničnih podataka vidi da u Srbiji nije obrađeno 85 odsto otpada iz prostog razloga što se slabo ulaže u tretman ovog otpada i nove tehnologije, a pojedine fabrike koje koriste reciklat kao sirovinu koju ne mogu da nađu u Srbiji, prinuđene su da ga uvoze.

Prema dostupnim podacima, poslednjih godina raste uvoz sekundarnih sirovina. Tako je u Srbiji u 2017. godini bilo uvezeno oko 177 hiljada tona otpada, godinu dana kasnije te količine se penju na oko 232 hiljade tona, dok je u 2019. godini uvoz sekundarnih sirovina bio na nivou od oko 228 hiljada tona. Interesantno je da se uvozi i tzv. opasan otpad, koji je dostigao nivo od blizu šest hiljada tona u 2019. godini.

Primetno je da se prikupljanjem sekundarnih sirovina u Srbiji bavi značajan broj ljudi, posebno onih koji su socijalno ugrođeni.

“Za 2019. godinu stigle su 582 godišnje prijave od kompanija koje sakupljaju ovu vrstu otpada. Ono što je teže prebrojati su neregistrovani sakupljači kojih ima mnogo” kaže za Biznis.rs savetnik u Centru za reciklažu PKS Nebojša Vranješ.

Prema ranijim procenama, tim poslom se bavi oko 50.000 građana, ali se isto tako procenjuje da oni obezbeđuju oko 87 odsto recikliranih sirovina za industriju, dok samo 13 odsto dolazi iz javno-komunalnog sektora.

U PKS ukazuju na zaista veliki potencijal tržišta sekundarnih sirovina kod nas, jer postoje neke vrste otpada koje nisu rešene, a takođe i velike količine ukupnog generisanog otpada gde se samo oko 15 odsto reciklira po zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema dostupnim podacima, poslednjih godina se u Srbiji generiše između 11 i 12 miliona tona otpada godišnje, od čega na opasni otpad otpada između 80 i 95 hiljada tona.

“Najvažnije je da se više ulaže u tretman otpada kao i da otpočne selekcija otpada na mestu nastanka kod građana. Velike količine materijala koji bi mogao da se upotrebi ako bi se izdvojio prilikom nastanka propada, usled mešanja u kontejnerima sa ostalim otpadom kasnije u kamionima za odvoženje i konačno na deponiji se uništi oko 90 odsto potencijalnog materijala za reciklažu”, naglašava Nebojša Vranješ iz PKS.