U SRBIJI SE RECIKLIRA SAMO DVA ODSTO PLASTIKE Ipak osetan pomak ka cirkularnoj ekonomiji i održivim trendovima u 2021.

Uprkos pandemiji ili možda baš zahvaljujući njoj, protekla godina, kad je o cirkularnoj ekonomiji reč, može se oceniti kao pozitivna, istakla je za Biznis.rs urednica portala Centra za promociju cirkularne ekonomije, Marija Dedić.

„Početkom godine, veliki broj država objavio je rat jednokratnoj plastici, kompanije su polako počele da uviđaju svoju odgovornost, u martu je Evropska komisija usvojila novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. A onda se desila pandemija i učinilo se da smo se vratili korak unazad, jer se plastika za jednokratnu upotrebu, iz straha zbog širenja pandemije, ponovo vratila. Ali, pandemija je istovremeno pokazala neodrživost postojećeg sistema, osvetlila opasnost od dugačkih lanaca snabdevanja i ukazala na značaj samoodrživosti, što su trendovi koji idu u prilog cirkularnoj ekonomiji, naglasila je naša sagovornica.

Dodaje da je ova godina počela dobro, jer je 1. januara stupila na snagu zabrana izvoza plastičnog otpada u Evropskoj uniji, čime je EU preuzela odgovornost za svoj otpad koji je ranije završavao u nerazvijenim zemljama koje nemaju kapacitete da se sa njim nose.

„Takođe, u EU jača pokret potrošača „pravo na popravku“ koji insistira na dužem trajanju proizvoda koje svakodnevno koristimo i traži da proizvođači budu u zakonskoj obavezi da olakšaju popravke uređaja i zamene delova, kako bi se produžio životni vek proizvoda i smanjio otpad“, objašnjava Dedić.

Mada će u fokusu politike EU, prema najavama, biti ekodizajn u funkciji produženja životnog veka proizvoda, ona smatra da ćemo se i u 2021. godini verovatno najviše baviti plastikom i plastičnim otpadom, zbog čega se očekuje još jači pritisak na kompanije da traže alternativu za plastična pakovanja i da razvijaju višekratna pakovanja.

„Neminovan je i dalji razvoj startapa i inovacija na polju biorazgradivih pakovanja, a nastaviće se i inicijative u oblasti održive mode, kao i trend kupovine polovne robe. Prošlogodišnji izveštaj najveće online prodavnice polovne robe thredUP prognozirao je da će u ovoj godini klasičan ritejl sektor da opadne za 15 odsto, dok će online second hand da poraste za 69 procenata, a da će do 2029. godine ovo tržište biti vredno 80 milijardi dolara“, navodi Dedić.

Ovde pročitajte kako je ekipa iz firme White Lemur osmislila kroz projekat SOMA proizvod Biosporin, zamenu za stiropor, koji je odabran za Najbolju Tehnološku Inovaciju 2020.

Za prihvatanje cirkularne ekonomije važno je, kako kaže, da se nastavi sa razvojem alatki i indikatora koji će meriti koliko je neki proizvod ili proces cirkularan, jer ne možemo očekivati da privreda prihvati ovaj koncept bez materijalnih dokaza da je cirkularni sistem zaista bolji od postojećeg.

„Kad je o Srbiji reč, i tu ima pomaka. Srbija je u maju prošle godine usvojila Mapu puta ka cirkularnoj ekonomiji, a o ovom pojmu se sve više govori, što je dobro, jer je veća informisanost privrede, donosilaca odluka, pa onda i građana, preduslov za razvoj cirkularne ekonomije. Ali, sam početak godine obeležile su poražavajuće slike plastičnih flaša, frižidera, guma na Potpećkom jezeru što je samo vidljiv dokaz kako su svi činioci u sistemu upravljanja otpadom zakazali“, zaključila je naša sagovornica.

Koji su sistemi grejanja spadaju u ekološke možete saznati na ovom linku.

Kako kaže, Izveštaj Državne revizorske institucije pokazao je da Srbija reciklira samo dva odsto plastičnog komunalnog otpada, tako da, smatra Dedić, očekuje se da sistem upravljanja otpadom bude u fokusu Srbije za 2021. godinu, iako cirkularna ekonomija zapravo traži da se nalaze načini da se stvara manje otpada, a ne da se razmišlja šta uraditi sa njim kada ga već stvorimo.