U Švajcarskoj najniža stopa inflacije

I dok se gotovo cela Evropa trese pod inflacijom i porastom cena struje, hleba ili povrća, Švajcarci naizgled uživaju. Iako se u njihovoj zemlji stopa inflacije drugačije računa, u junu je bila ispod 3,2 odsto, dok je u evrozoni bila 8,6 odsto.

Deo razloga je jak kurs franka u odnosu na evro i dok je tako, “uvezena dobra našim su potrošačima jeftinija”, kažu sa ciriškog Univerziteta ETH, prenosi Poslovni dnevnik.

Ipak, taj efekat objašnjava najviše jedan procenat razlike. U kriznim vremenima, kad cene u svetu divljaju, Švajcarci profitiraju od visokih uvoznih carina na hranu i poljoprivrednih proizvoda te od kontrolisanih cena nafte i gasa.

U Sjedinjenim Areričkim Državama (SAD) i Evropi cene hrane u proseku su rasle 10 odsto, dok u Švajcarskoj miruju.

“Razlog tome su protekcionističke mere koje cenu hrane u Švajcarskoj čine imunom na svetska događanja”, kaže Maksim Boteron (Maxime Botteron), analitičar banke Credit Suisse. Zahvaljujući njima domaći proizvođači žitarica, voća i povrća zaštićeni su od strane konkurencije. U vremenima bez krize, doduše, Švajcarci plaćaju visoku cenu takve politike stabilnosti jer u normalnim okolnostima ono što u susednoj zemlji košta 10 evra – u Švajcarskoj je 18 evra!

Švajcarce dodatno imunima čini gotovo potpuna nezavisnost od ruskih energenata jer država potrebu za strujom skoro sasvim pokriva vodom i atomskom energijom. Potreba za uvozom postoji samo zimi i tada se evropske cene mogu odraziti, ali ni to potrošači neće osetiti jer se cena struje ionako određuje na godišnjem nivou.

Uz sve to, potrošačka korpa Švajcaraca značajno se razlikuje od one u Nemačkoj ili SAD, gde, primera radi, nafta, gas i struja čine 10 odsto kućnog budžeta, za razliku od Švajcarske gde je samo pet procenata. Isto je i sa hranom koja čini 11,5 odsto potrošačke korpe prosečnog Švajcarca (u evrozoni 15 odsto). “Što je društvo bogatije, to se na hranu manje troši”, kažu ekonomisti.