Učešće izdataka za istraživanje i razvoj u srpskom BDP-u skoro tri puta manje u odnosu na prosek EU

Države članice Evropske unije potrošile su tokom 2020. godine oko 311 milijardi evra na istraživanje i razvoj (R&D), što je smanjenje od milijardu evra u poređenju sa 2019. godinom (312 milijardi evra), objavio je Zavod za statistiku EU (Eurostat).

Rashodi za istraživanje i razvoj iznosili su 2,3 odsto BDP-a u 2020. godini, u poređenju sa 2,2 procenta BDP-a 2019. godine. Međutim, kako je naglašeno, do ovih promena u procentima došlo je usled smanjenja BDP-a koje je uzrokovano pandemijom korona virusa. Dodaje se da je deset godina ranije, odnosno 2010. godine, intenzitet istraživanja i razvoja iznosio dva odsto BDP-a.

„Istraživanje i razvoj glavni su pokretači inovacija, a izdaci kao i intenzitet istraživanja i razvoja dva su od nekoliko ključnih indikatora koji se koriste za praćenje resursa posvećenih nauci i tehnologiji širom sveta. Najviše novca u EU potrošeno je na sektor poslovnih preduzeća, čineći 66 odsto od ukupnih sredstava za istraživanje i razvoj, dok je u oblast visokog obrazovanja uloženo 22 procenta, a u državni sektor 12 odsto sredstava. Za privatni neprofitni sektor izdvojeno je oko jedan odsto novca tokom prošle godine“, piše u izveštaju Eurostata.

Najveći intenzitet istraživanja i razvoja od 3,5 odsto zabeležen je u Belgiji i Švedskoj, zatim u Austriji (3,2 procenta) i Nemačkoj (3,1 odsto). S druge strane je šest država članica u kojima je intenzitet istraživanja i razvoja ispod jednog procenta BDP-a, a to su Rumunija, Malta, Letonija, Kipar, Bugarska i Slovačka.

Kada se radi o napredovanju u ovoj oblasti, u poslednjih deset godina intenzitet istraživanja povećao se u 24 države članice, od kojih najprimetnije u Belgiji koja umesto dva odsto BDP-a pre deset godina na istraživanje i razvoj sada troši 3,5 procenata BDP-a, zatim u Grčkoj (sa 0,6 na 1,5), Poljskoj (sa 0,7 na 1,4) i Češkoj (sa 1,3 na dva odsto BDP-a).

Nasuprot tome, intenzitet istraživanja i razvoja smanjio se u tri države članice – u Finskoj je pao sa 3,7 na 2,9 odsto procenata BDP-a, u Irskoj (sa 1,6 na 1,2) i Luksemburgu (sa 1,5 na 1,1 procenat BDP-a).

Izdvajanja za naučno-istraživačku delatnost u Srbiji

Učešće izdataka za istraživanje i razvoj u BDP-u prošle godine je iznosilo 0,91 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Broj istraživača zaposlenih u istraživačko-razvojnoj delatnosti (IRD) porastao je u 2020. godini za 1,6 procenata u odnosu na godinu pre.

„U ukupnom broju organizacija koje se bave istraživačko-razvojnom delatnošću, lane je nefinansijski sektor učestvovao sa 47,5 odsto, sektor države sa 17,6 procenata, visoko obrazovanje sa 33,7 odsto i neprofitni sektor sa 1,2 procenta. Broj istraživačkih radova (projekata i studija) porastao je u 2020. godini za 24,8 odsto u odnosu na 2019. godinu, gde fundamentalni radovi učestvuju sa 54 procenata, primenjeni sa 30 odsto, a razvojni sa 16 procenata“, ističe se u izveštaju RZS-a.

U ukupnim izdacima za IRD u prošloj godini, učešće bruto investicija iznosi 5,1 odsto, a tekućih izdataka 94,9 procenata.

Dodaje se da je u 2020. godini nefinansijski sektor uložio u IRD 70,9 procenata sopstvenih sredstava, a sredstva državne i lokalne uprave za IRD su koristili: državni sektor 66,3 odsto i visoko obrazovanje 67,5 procenata.