Udruženje Žitounija: Ne bi trebalo zabraniti izvoz pšenice, posebno brašna

Srbija ima višak pšenice i zbog rata u Ukrajini i straha od nestašice hrane ne bi trebalo zabranjivati izvoz te žitarice, a posebno brašna, rekao je u utorak predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović.

On je agenciji Beta rekao da je višak pšenice najmanje oko 500.000 do 600.000 tona, a da se mesečno u Srbiji troši oko 80.000 tona.

„Do žetve ima četiri meseca, što znači da će se potrošiti još oko 320.000 tona. Najbolje bi bilo da se uvedu kvote i prati situacija, pa ako zatreba zabrani izvoz. Ako se brzo završi rat u Ukrajini, a zabrani izvoz, otežava se plasman u kratkom roku“, rekao je Šajatović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak da će za dan-dva najverovatnije biti biti doneta odluka o zabrani izvoza pšenice, a da će se dozvoliti izvoz brašna još neko vreme.

Šajatović je rekao da je za vreme pandemije korona virusa ostao značajan deo viška pšenice i ne bi bio prodat da zbog panike nije krenula povećana kupovina.

Istakao je da zabrana izvoza nije dobra ni za proizvođače pšenice koji su ove godine nezapamćeno u istoriji imali visoke troškove setve zbog astronomske cene gasa i treba im novac.

Posebno, kako je rekao, ne bi trebalo zabranjivati izvoz brašna jer prodaja opada, pa ako se sada zabrani kupci će naći druge dobavljače.

Savetnik najvećeg izvoznika žitarica iz Srbije, kompanije CHF, Miroslav Debeljački rekao je da izvoz žitarica ne može da se zabrani, ali može da se oteža.

„Ne znamo kakva će odluka biti doneta, izvoz ne može da se zabrani, može kao u Mađarskoj da se predvidi uvođenje zahteva koji će se izvesno vreme razmatrati, pa ako se utvrdi da država nije zainteresovana da kupi tu pšenicu tada se odobri izvoz“, rekao je Debeljački.

Dodao je da CHF ima ugovore o izvozu i da se sada ne zna da li će moći da to realizuju. 

„Najgora varijanta će biti ako se usvoji neko srednje rešenje, jer naši kupci tada mogu da nas tuže, a ako Vlada Srbije donese odluku o zabrani tada se možemo pozvati na nju i izbeći nesporazume sa kupcima“, ocenio je Debeljački.

Istakao je da u Srbiji sada postoji višak od milion tona pšenice i milion tona kukuruza za izvoz i da je do sada izvezeno 730.000 tona pšenice i 724.000 tona kukuruza, što je malo, jer je prošle godine samo kukuruza izvezeno tri miliona tona.

„Najprihvatljivije rešenje bi bilo da se, kao u Rusiji, uvede taksa na izvoz od 20 odsto, čime će se smiriti cene na domaćem tržištu“, rekao je Debeljački.

Dodao je da su veliki proizvođači pšenice čuvali zalihe u očekivanju daljeg rasta cena zbog čega je i izvoz bio mali, a da su manji proizvođači morali da je prodaju po daleko manjim cenama od sadašnjih od 35 dinara po kilogramu jer im je trebao novac.

Debeljački je rekao da je pitanje kome će se prodati viškovi, ako se sada zabrani izvoz.