Ugostitelji poručuju: objekti se zatvaraju i kada nema suštinskog prekršaja

Borba ugostitelja širom Srbije traje već više od godinu dana. Većinu ugostitelja muči nelikvidnost jer su im nameti uvećani u odnosu na godinu koja je prethodila krizi, dok su prihodi zbog pandemijskih mera ograničenja drastično umanjeni. Pored svega toga, država vrši represiju pomoću inspekcija, a objekti se zatvaraju čak i kada nema suštinskog prekršaja i to najviše od strane poreske i komunalne inspekcije, kaže za Biznis.rs Slađana Trajković, ugostitelj i zastupnik udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

„Imali smo primer zatvaranja objekta na 15 dana zbog toga što je ugostitelj imao odluku o depozitu iz kojeg se vraća kusur, a tražen je izvod iz banke. Jasno je da u ovom slučaju nije bilo stvarnog prekršaja, a zatvaranje objekta je napravilo štetu privredniku, zaposlenima i budžetu Srbije. Drugi primer je zatvaranje objekta jer je pazar uplaćen tri puta za 30 dana, umesto tri puta za 21 dan, znači nije falio ni dinar već ugostitelj nije fizički stigao da to učini“, navodi Trajković.  

Problemi su brojni, a reč je uglavnom o lošim propisima i nesrazmernim nametima na zarade. Kako napominje naša sagovornica, sada je čest slučaj da PU traži povraćaj celokupnog iznosa sa kamatama koji je uplaćen za minimalce i od čega su isplaćene neto zarade zaposlenima za koje tada nije bilo posla.

Ako je neko, primera radi, bio na porodiljskom odsustvu, pa se vratio na svoje radno mesto, a onaj koji je bio na zameni završio svoj aranžman, poreska to tretira kao smanjenje broja zaposlenih iako se zaposlena na porodiljskom ne računa od strane države u broj onih koji su dobili minimalac.

Takođe, kako ukazuje Trajković, deo koji se tiče bakšiša od pazara neregulisan je, pa inspekcija to tretira kao višak, što neretko može dovesti do zatvaranja objekta na 15 dana, ali i novčane kazne.

„Knjiga dnevnog prometa ugostitelja je zastareo koncept gde se očekuje svakodnevni popis artikala i stanja na zalihama. Za svaki nenamerni propust zaposlenih kažnjava se ugostitelj. Sve to nam pokazuje da inspekcije ne rade svoj posao u interesu usklađivanja poslovanja sa propisima, nego radi naplate kazni“, navodi ona. 

Lokali se, kako kaže, zatvaraju od strane poreske inspekcije na 15, 90 ili 365 dana, dok novčane kazne idu od 50.000 do dva miliona dinara i to za prekršaje koji često nisu srazmerni visini kazne koja se izriče.

„Zato smo u decembru poslali komentare Ministarstvu finansija, kada je bio aktuelan nacrt zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali ih ministarstvo nije uvažilo. Glavna primedba je bila da se izmeni mogućnost zatvaranja objekata za minorne ‘prekršaje’ i da novčana kazna bude srazmerna, a ne paušalno izrečena“, zaključuje Trajković.

U 2020. ugostiteljima izrečene 562 mere

Poreska uprava kontinuirano vrši kontrole pravilnosti evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa kod svih delatnosti, kažu za naš u portal u PU povodom problema ugostitelja.

„Tokom trajanja pandemije nije propisano oslobađanje od obaveze evidentiranja prometa dobara i usluga preko fiskalne kase. Ukoliko se u postupcima poreske kontrole utvrde nepravilnosti u evidentiranju prometa – neizdavanje fiskalnih isečaka, višak novca u kasi, manjak robe po popisu i drugo što ukazuje na neevidentiranje svakog pojedinačnog prometa dobara i usluga preko fiskalne kase, kontrolisanom poreskom obvezniku izriče se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti i podnosi predlog za pokretanje prekršajnog postupka“, napominju u PU.

Kako navode, u 2020. godini, poreskim obveznicima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost, izrečene su 562 mere privremene zabrane obavljanja delatnosti, za objekte u kojima je utvrđena nepravilnost i podneti su predlozi za pokretanje prekršajne odgovornosti, dok je u periodu januar-februar 2021. godine, izrečena 131 mera.