Upravljanje otpadom novi zadatak jedinica lokalnih samouprava

Vlade Srbije nedavno je usvojila Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine. Programom se utvrđuje koji su to strateški ciljevi i osnovna načela kako bi se unapredio sistem kojim akteri upravljanja otpadom treba da se pridržavaju kako bi se ti ciljevi ispunili.

„Zadatak lokalnih samouprava u ovom procesu jeste da identifikuju probleme i šta je to čime bi trebalo da se u narednom periodu posvete. Prosečan obuhvat sakupljanja komunalnog otpada iznosi 86,4 odsto, a pokrivenost mora biti 100 odsto“, izjavila je pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, Sektora za međunarodnu saradnju, projekte i klimatske promene, Sandra Dokić.

Prema njenim rečima, izveštaji iz 2020. godine pokazuju da ukupno generisani komunalni otpad iznosi 2,95 miliona tona, dok je 2,3 miliona sakupljeno i odloženo, kao i da je na deponije odloženo skoro 80 odsto otpada, a samo 19 procenata na sanitarne.

„Trenutno se reciklira 15,45 odsto otpada, a cilj je da se stopa reciklaže komunalnog otpada poveća na 25 procenata do 2025. i 35 odsto do 2030. godine. Prema zahtevima Evropske unije, komunalni otpad koji se odlaže na deponije treba da iznosi svega 10 procenata, a stopa reciklaže treba da se poveća na 65 odsto. Sve to govori o tome koliko je sveobuhvatan i ozbiljan posao pred nama“, naglasila je Dokić.

Dodala je da je do 2031. godine predviđen regionalni sistem upravljanja otpadom i formiranje 26 regiona, čiji je opšti cilj razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom u svrhu očuvanja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i degradaciju prostora.

Programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Miodrag Gluščević, istakao je da je ova tema aktuelna godinama unazad i da je glavni cilj da se trenutno stanje poboljša i unapredi.

„Vlada Švedske pruža pomoć lokalnim samoupravama i prenosi znanje u samom sistemu upravljanja otpadom, ali i procesu koji se tiče pristupanja EU. Susretali su se sa izazovima sa kojima se i mi danas susrećemo, posebno u sistemu upravljanja otpadom, kao i u drugim domenima zaštite životne sredine. Njihova iskustva i naša saradnja sa njima, jedna je velika dodatna vrednost za sve učesnike u ovom procesu ka postizanju cilja“, ocenio je Gluščević.

Projektna menadžerka na ENVAP3 projektu Švedske agencije za zaštitu životne sredine Sesilija Stefsing (Cecilia Stafsing) ukazala je da institucije na lokalnom nivou igraju važnu ulogu u implementaciji zahteva EU, ali i da Srbija napreduje kada je reč o zaštiti životne sredine.

„Drago nam je da vidimo progres koji je Srbija ostvarila u pripremi za pregovore i uspešno otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27. Projekat ENVAP3 ima za cilj da informiše glavne stejkholdere u pripremi za pregovore u ispunjavanju zahteva za delovanje uključujući u oblast kvaliteta vazduha, otpadnih voda i upravljanja otpadom. Veoma zahtevan i intenzivan proces je ispred nas u pogledu Poglavlja 27 i lokalne samouprave će igrati veliku ulogu u ovom procesu. Aktivno učešće lokalnih samouprava je neophodan uslov za bržu implementaciju svih zahteva“, ocenila je Stefsing.

Opština Čajetina predstavljena je na konferenciji kao primer dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine, koja za primarni cilj ima nameru da postane prva EKO opština u Srbiji.

Naime, kako je navedeno, učešćem u programu podrške zaštite životne sredine, opština Čajetina dodatno je edukovala svoje kadrove, ojačala kapacitete i infrastrukturu, uredila strateška dokumenta neophodna za realizaciju primarne selekcije i odgovornog upravljanja otpadom.

Podizanje svesti o značaju upravljanja otpadom i ciljevima na nivou jedinica lokalnih samouprava bila je tema treće online informativne radionice „Upravljanja otpadom“, koja predstavlja jednu od aktivnosti ENVAP3 projekta, održane u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Stalnom konferencijom gradova i opština.