Uredba o poljoprivrednom zemljištu nije zbog rudnika jadarita

Vlada Srbije donela je početkom jula Uredbu o uslovima, načinu i postupku davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za nepoljoprivredne svrhe, a direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da je uredba doneta radi dobijanja energije iz obnovljivih izvora i podizanja konkurentnosti privrede, a naročito oblasti građevinarstva koje najviše učestvuje u bruto društvenom proizvodu.

Lakić je rekao u razgovoru za Tanjug da je svrha Uredbe takođe i stvaranje novih stabilnih prihoda za državu i lokalne samouprave. Uredba se odnosi samo na zemlju koja se u planskom aktu vodi kao poljoprivredna, a investitor mora pre zaključenja ugovora o njenom korišćenju da izradi projekat za vraćanje tog zemljišta u prvobitno stanje.

„Javnost i zainteresovani investitori treba da znaju da je ova mera moguća samo za zemljišta lošeg kvaliteta, kao što su neobradiva zemljišta (pašnjaci, trstici i livade), a na obradivom zemljištu moguće je davati u zakup samo šestu, sedmu i osmu katastarsku klasu“, istakao je Lakić.

Dodao je da je jedini način da određeni investitor postane korisnik ovog zemljišta putem javnog nadmetanja, koje se odvija digitalno preko aplikacije uz maksimalnu javnost procesa, bez mogućnosti nedozvoljenog uticaja službenika koji učestvuju u postupku.

„Uredba dozvoljava da se poljoprivredno zemljište koristi za izgradnju vetroparkova i solarnih polja sa pratećom infrastrukturom, za eksploataciju mineralnih sirovina peska, šljunka i kamena i može da se koristi za privremene parkinge za radne mašine i kontejnerska naselja za radnike koji grade auto-puteve i pruge od državnog značaja“, objasnio je Lakić.

Naveo je da je maksimalni period zakupa iznosi 30 godina, a početna cena zakupa zemljišta je petostruki iznos prosečne cene zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, što je 125.000 dinara po hektaru godišnje.

„To je početna cena, što znači da može biti samo veća, osim kada se radi o iskopu mineralnih sirovina, gde je cena zakupa tridesetostruki iznos prosečne cene zakupa, što je oko 760.000 dinara po hektaru. Ako se uzima manja površina od hektara, cena je kao za jedan hektar“, rekao je Lakić Tanjugu.

Objasnio je da je investitor dužan da pre zaključenja ugovora o korišćenju izradi projekat rekultivacije, remedijacije ili sanacije zemljišta, odnosno njegovog vraćanja u prvobitno stanje.

Dodao je da po Uredbi, invstitor 30 odsto tih sredstava odmah deponuje na račun ministarstva, a ostalih 70 odsto pet godina pre isteka ugovora.

Lakić je, na pitanje da li Uredba ima veze sa mogućim otvaranjem rudnika jadarita, odgovorio kako se ona primenjuje samo na zemljište koje je po planskom aktu poljoprivredno.

„Ako je zemljište obuhvaćeno nekim planom posebne namene za neke druge svrhe u okviru nekog rudarskog kompleksa, na njega se ova uredba ne primenjuje. Velika eksploataciona polja ne verujem da će biti obuhvaćena Uredbom. Čak i ako se primenjuje, postupak ostaje isti bez obzira na to ko je investitor“, rekao je Lakić.