Uskoro „crne liste“ banaka i osiguravajućih kompanija

Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije – Inicijativa TAS, donelo je odluku da formira Privredni biro za preduzetnike i privrednike u kojem će u saradnji sa ostalim udruženjima, pre svega kroz “crne liste”, registrovati sve poteze banaka i osiguravajućih kompanija koji su tokom pandemije imali za cilj diskriminaciju ne samo turističkog sektora, već i ostalih ugroženih privrednih delatnosti.

“Na Upravnom odboru udruženja doneta je odluka da se formira Privredni biro uz saglasnost pojedinih udruženja privrednika i preduzetnika Republike Srbije i njihovu podršku, koji će uz pomoć stručnog tima registrovati sve nepravilnosti u poslovanju banaka i osiguravajućih kompanija”, kaže za Biznis.rs zastupnik udruženja Inicijativa TAS Dragan Subotić.

Javnosti će biti predočene “crne liste” banaka i osiguravajućih kuća koje su u jeku Covid krize ugroženi turistički sektor stavile u visoku zonu rizika, pa su tako zaposleni u turizmu ostali bez mogućnosti i prava na kredit, čekove ili dozvoljeni minus.

Kako objašnjava naš sagovornik, banke su određene delatnosti tokom pandemije stavile na “crnu listu”, iako su sa državom u maju potpisale ugovor o korišćenju garantne šeme, kojom je država garant bankama za kredite za likvidnost za najugroženije delatnosti.

“Bez obzira na to što su gotovo sve naše poslovne banke to potpisale i dalje sve odbijaju da uopšte uzmu u razmatranje bilo kakav zahtev koji, primera radi, dolazi iz sektora turizma i hotelske industrije, smatrajući da je to izuzetno rizična grana i apsolutno ne žele ni da razmatraju zahteve po pitanju kredita”, ističe Subotić.

Svi oni koji smatraju da su diskriminatorski stavljeni na “crne liste” banaka i osiguravajućih kuća moći će da dostavljaju dokumentaciju koju će kasnije njihov pravni tim obrađivati, kako ne bi došlo do paušalnih optužbi na račun neke od ovih finansijskih institucija.

“Na taj način uspostavićemo ‘crnu listu’ banaka i informisati više od 70.000 privrednika i preduzetnika koji se nalaze u našim udruženjima sa kojima svakodnevno komuniciramo”.

Problem sa osiguravajućim kućama i dalje “na čekanju”

Problem koje su turističke agencije imale sa osiguravajućim kućama i dalje je prisutan. Kako navode u ovom udruženju, osiguravajuće kompanije iskoristile su pandemiju i cene svojih usluga, koje su turističke agencije zakonskim okvirima obavezne da koriste, podigle su za čak 300 odsto.

Iako je pravilnik promenjen, a kategorizacija turističkih agencija izmenjena, Subotić napominje da i pored toga veliki broj nekadašnjih organizatora turističkih putovanja nije uspeo, niti je dobio bilo kakvu ponudu od osiguravajućih kuća.

“Svi su nekako upućeni na bankarske garancije koje su izuzetno skupe, zahtevaju deponovanje ogromne količine novca na poseban račun u banci, praktično kao da podižete jednu vrstu kredita. Taj kredit nije mali, on se kreće od nekoliko desetina hiljada evra, pa čak do nekoliko stotina hiljada evra, u zavisnosti od vrste garancije koju tražite od banke. U ovom sada periodu, izuzetno mali broj turističkih agencija može tako nešto da obezbedi”, ističe naš sagovornik.

Turistički sektor na udaru

Kada je reč o državnoj pomoći, u ovom udruženju podsećaju da je za tačno 17 meseci trajanja epidemije država turističkom sektoru isplatila tačno 7,2 minimalna lična dohotka po zaposlenom radniku, odnosno oko 216.000 dinara. U isto vreme, na taj isplaćen iznos poslodavci su morali državi da plate oko 125.000 dinara na ime poreza i doprinosa. Dakle, za 17 meseci turistički sektor je od države dobio pomoć od oko 91.000 dinara ili 5.350 dinara mesečno, po jednom zaposlenom radniku.

Kako navodi Subotić, Fond za razvoj, koji prema odluci vlade najugroženijim delatnostima odobrava kredite za likvidnost, zaključno sa 2020. godinom svoj posao nije završio, niti obradio svu pristiglu dokumentaciju onako kako je Uredba vlade to jasno decidirala – do kraja prošle godine, a samo u sektoru turističkih agencija obrađeno je 35 odsto od ukupno pristiglih zahteva.

Na pitanje koliko je turističkih agencija prestalo sa radom od početka pandemije, zastupnik ovog udruženja objašnjava da je na to teško odgovoriti jer su mnoge turističke agencije registrovane kao preduzetnici i samim tim im zakon dozvoljava da svoju firmu stave u fazu mirovanja, odnosno da ne rade, ne prihoduju, niti plaćaju poreze i doprinose, ali nisu zvanično zatvorene.

“Ako uzmemo u obzir sve agencije koje su u fazi mirovanja i one agencije koje su se zaista zatvorile, reč je o 420 do 450 turističkih agencija koje su obustavile svoje poslovanje u proteklih godinu i po dana”, zaključuje naš sagovornik.