Usvojene izmene zakona u oblasti ekologije

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su Zakon o biocidnim proizvodima, kao i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje su stručnjaci u ranijim razgovorima za Biznis.rs kritikovali uz komentar da su izmene upućene u skupštinu bez javne rasprave.

Govoreći o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović navela je da su promene u zakonu samo terminološke, a ne i suštinske, i da je cilj produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, kao i usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, navodi se na sajtu Ministarstva.

„Izmenama zakona dat je novi rok, 31. decembar 2024. godine, za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja i aktivnosti, s obzirom na to da je po starom zakonu taj rok istekao 2020. godine“, istakla je ona.

U Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za naš portal je objašnjeno da je prvim izmenama ovog zakona – 2015. godine, rok za izdavanje integrisanih dozvola od strane nadležnih organa, kojima se operateri postrojenja (veliki zagađivači) obavezuju da poštuju visoke standarde zaštite životne sredine, pomeren na 31. decembar 2020. godine.

„Ponovno pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola jasan je signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe. Ovaj postupak pokazuje da država nema kapacitet da sprovodi propise“, istakli su naši sagovornici.

Ministarka je, kako je prenelo Ministarstvo zaštite životne sredine, ukazala da je oblast integrisanih dozvola jedan od najvažnijih i najkompleksnijih segmenata zaštite životne sredine, naglasivši da je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine donet još 2004. godine, ali da nijedna dozvola nije izdata do 2011. godine.

„Od ukupno 46 izdatih integrisanih dozvola od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa, 39 je izdato u periodu od 2014. godine do danas, a za pet dozvola iz 2011. i 2012. godine urađena je revizija. Produženje roka je potrebno da bi operateri imali dovoljno vremena da pribave dokumentaciju za kompletno podnošenje zahteva. Takođe, tokom sledeće godine će biti ažurirana i lista postrojenja koja su u obavezi da ishoduju integrisane dozvole“, navela je ministarka.

Sa druge strane, u RERI-ju je istaknuto da je od 2004. godine, pa do danas, u odeljenju resornog ministarstva zaduženom za izdavanje integrisanih dozvola angažovano ‘nedopustivo malo službenika’, odnosno četiri osobe.

„Slično je i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok u mnogim jedinicama lokalne samouprave ne postoji zaposleni koji izdaju integrisane dozvole. Na osnovu Zakona resorno ministarstvo je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, a na kojem se nalazi ukupno 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad“, obrazložili su naši sagovornici.

Kada je reč o Zakonu o biocidnim proizvodima, prema navodima resornog ministarstva, njime se uređuju liste aktivnih supstanci, postupci na osnovu kojih se biocidni proizvodi čine dostupnim na tržištu i koriste, istraživanje i razvoj, zatim klasifikacija, pakovanje, obeležavanje, oglašavanje i bezbednosni list biocidnog proizvoda. Kako je istakla ministarka, ovim novim zakonskim rešenjem postiže se ‘maksimalno moguća usklađenost sa propisima EU, odnosno sa Uredbom o biocidnim proizvodima, ali i uvode nova pravila i procedure za dostupnost na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda’.

„Novi Zakon doprineće boljoj zaštiti zdravlja ljudi, životinja i životne sredine i osiguraće da na tržištu budu dostupni samo biocidni proizvodi koji nemaju štetne efekte i čije je korišćenje bezbedno. On se zasniva na načelu predostrožnosti, kojim se obezbeđuje visok nivo zaštite zdravlja i životne sredine, a naročito zaštite osetljivih grupa, čime se stvaraju uslovi da se poboljša trgovina biocidnim i tretiranim proizvodima sa EU i drugim zemljama“, naglasila je Vujović.