Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru na dugom štapu

Dugo očekivano uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnom sektoru odlaže se za nekoliko godina, tačnije do 2025. Iako je država prošle godine bila opredeljena da započne implementaciju reforme plata od 2022. godine, do odlaganja je došlo zbog složene situacije izazvane pandemijom zbog koje je bilo neophodno usmeriti podršku građanima, privredi i zdravstvu, rekla je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović.

Do društveno prihvatljive i fiskalno održive reforme plata u javnom sektoru doći ćemo samo uspostavljanjem sveobuhvatnog informacionog sistema u kome se nalaze tačni i precizni podaci o radnim mestima, elementima plata zaposlenih i drugih troškova rada javnog sektora, ocenila je ona.  

“Taj informacioni sistem mora biti povezan sa Katalogom radnih mesta i postojećim koeficijentima po kojima se isplaćuju plate u javnim službama. Predlog da odložimo reformu do 2025. godine uzrokovan je potrebom za pouzdanom analizom njenih efekata i podataka dobijenih iz novog informacionog sistema sa jedne strane i stabilizacijom epidemiološke situacije u zemlji sa druge strane“, poručila je ministarka u utorak u Narodnoj skupštini, na početku zajedničkog načelnog pretresa o setu zakona kojima se predlažu izmene u oblasti plata u javnom sektoru do 2025. godine.

Obradović je podsetila da ova godina nije prošla bez rada na izmenama i da je okončan postupak na unapređenju Kataloga radnih mesta, koji je osnov za vrednovanje svih poslova u javnim službama, lokalnim samoupravama i državnim organima. Plan je da katalog naredne godine bude inoviran i da se radna mesta povežu sa koeficijentima po kojima se sada isplaćuju plate u javnim službama, objasnila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave

Uvođenje platnih razreda ovim tempom nemoguće do 2025.

Uvođenje platnih razreda ovim tempom neće se dogoditi ni u narednih deset godina, kaže za Biznis.rs Nebojša Pejčinović iz Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” i dodaje da je Zakon o sistemu plata u javnom sektoru jedan od poslednjih koji je donet u atmosferi socijalnog dijaloga, koji je prošao celokupnu proceduru i koji je usvojen na Socijalno-ekonomskom savetu 2016. godine, a kasnije i u skupštini.

„Posle izjave ministarke da smo sada u fazi usaglašavanja kataloga sa radnim mestima, pa onda dolazimo u fazu u kojoj treba da se usaglašavaju koeficijenti i platne grupe i razredi, zaista ne vidimo da to realno može do 2025. godine. Sa ovakvim kapacitetom kojim raspolaže pre svega Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a onda i Ministarstvo finansija, to neće moći ni u narednih  deset godina“, kazao je Pejčinović.

Kako objašnjava, u najvećem delu sindikalnih organizacija očekivalo se da će njegova puna primena da bude 2017. ili 2018. godine, ali je izvesno da su na odlaganje primene zakona u nekoliko navrata uticale političke promene i promene koje su se dešavale na nivou raznih ministarstava.

„Danas mi imamo usvajanje izmena zakona koje faktički prolongiraju početak njegove primene na 2025. godinu”, ističe Pejčinović.

Zakon predvideo vraćanje prava naknada na topli obrok i regres

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru definisao je određena prava zaposlenih na naknade i na određene troškove, između ostalog i pravo na topli obrok i regres, koji je u Srbiji za više od 500.000 zaposlenih u javnom sektoru ukinuto još negde 2004-2005. godine, podseća naš sagovornik.

“Očekivanja zaposlenih i nas u sindikatima bila su da će se stupanjem na snagu ovog zakona otvoriti prostor i za pregovore o visini tih naknada. To su naknade koje prema nekim sudskim presudama sada iznose oko 10.000 po zaposlenom. Zamislite šta bi taj iznos značio za nekog ko u ovom trenutku radi u lokalnoj samoupravi i ima platu koja je 37.000 ili 38.000 dinara, a to je veliki broj referenata koji su najbrojniji u korpusu javnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru. Koliko to može da utiče na primanja i socijalni status jednog takvog zaposlenog”, navodi on.

Sa druge strane, dodaje, postoji odredba jednog zakona koja kaže da je topli obrok i regres sada sastavni deo koeficijenta koji ljudi imaju.

“Postavlja se pitanje – kada se ljudima koji primaju obračunatu zaradu 38.000 dinara od toga odbije iznos koji bi im pripadao za topli obrok i regres, njihova zarada pada ispod minimalne, što je apsolutno nezakonito. I samim tim vrtimo se u krug”.

Na rast prosečnih plata utiču zarade menadžmenta

Što se tiče prosečnih plata u javnom sektoru, naš sagovornik smatra da na njihov rast pre svega utiču plate onog dela javne uprave koji spade u neku vrstu menadžmenta u javnim preduzećima i institucijama.

“Onda imamo situaciju da oni povlače mnogo veću količinu sredstava za plate nego što ide za one koji se bave izvršilačkim poslovima, tako da imamo priličan broj neuređenih stvari. Posebno je značajno to što je Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika definisano da kada jedanput dođete do osmog platnog razreda u nekoj platnoj grupi vi ste tu praktično ‘zakucani’ i nema nazad”, kaže Pejčinović i dodaje da prema analizama neće svi kroz platne razrede dobiti povećanje plata, i za veliki broj zaposlenih biće nepovoljna situacija.

On smatra da to jednostavno nije realno u praksi i da će tu najverovatnije doći do privremenog zamrzavanja zarada na zatečenom nivou. Kako kaže, u sindikatu veruju samo da će se kroz taj zakon obezbediti zaštita onih najnižih kategorija zaposlenih, u smislu primanja.