Uz aranžman sa Fondom stižu nova fiskalna pravila i novi obračun penzija

Uz novi aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, a čiji početak se očekuje krajem ovog meseca, dobićemo i nova fiskalna pravila, a svi su izgledi, u okviru njih i dopunjenu verziju postojeće indeksacije penzija.

„Kako bi se obezbedila stabilnost i održivost javnih finansija na duži rok, potreban je funkcionalan sistem fiskalnih pravila. Trenutno važeća fiskalna pravila su uvedena još 2010. godine, ali nisu pomogla u zaustavljanju rasta deficita i javnog duga. Zbog pandemije je odloženo donošenje novih fiskalnih pravila. Očekuje se da u skorije vreme budu usvojena  pravila koja definišu nivo deficita i kojim se obezbeđuje da nivo javnog duga bude postavljen na silaznu putanju. Prilikom definisanja novog seta fiskalnih pravila, osim Ministarstva finansija, aktivno učešće imaće MMF i Fiskalni savet“, kažu u Ministarstvu finansija.

Podsećaju da je od 2020. godine ponovo uvedena indeksacija penzija, gde se penzije usklađuju korišćenjem „švajcarske formule“, uz poštovanje limita od 11 odsto BDP za ukupne rashode za penzije.

Član Fiskalnog saveta, prof.dr Nikola Altiparmakov za portal Biznis.rs kaže da ova institucija podržava švajcarsku formulu pri indeksaciji penzija, jer ona, s jedne strane omogućava održivost budžeta, a sa druge strane, ona vezuje rast penzija za rast plata, a samim tim, indirektno, i za privredni rast.

Na pitanje Biznis.rs, zašto nije moguće direktnije vezati penzije i za privredni rast, obzirom da statistika plata ponekad i ne odgovara u potpunosti realnom stanju, prof. Altiparmakov kaže da je i to moguće.

„Privredni rast je moguće još direktnije uvesti u obračun indeksacije penzija, kroz tzv. automatski stabilizator. U tom slučaju, kada je privredni rast viši, pada i učešće rashoda za penzije u BDP, ova formula bude izdašnija od obične švajcarske formule, i obrnuto. Mi smo, u Fiskalnom savetu, predlagali pre par godina kada je dogovarana švajcarska formula uključivanje automatskog stabilizatora. Međutim, vlada je taj sistem htela da razmotri zajedno sa novim fiskalnim pravilima, što je u planu za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom“, podseća prof. Altiparmakov.

On napominje da tzv. švajcarska formula, mada ne prati privredni rast direktno, ipak taj rast indeksira tokom godina.

„Tako se desilo da ove godine, u vreme pandemijske krize, švajcarska formula da indeksaciju penzija od 5,9 odsto, što je više od rasta plata u javnom sektoru, gde je povećanje bilo pet odsto. Ovo je veće povećanje penzija nego što bi dala formula koja striktno prati privredni rast. U slučaju da se primenila formula koja striktno prati privredni rast, ona bi dala manju indeksaciju ove, krizne godine, ali bi zato dala višu indeksaciju u godinama bržeg privrednog rasta. Da li će biti švajcarska formula, koja implicitno prati privredni rast ili neka druga formula koja eksplicitno prati privredni rast, to je sa ekonomske strane manje bitno i prvenstveno je stvar društvenog dogovora. Ono što je važno je da nemamo jednostrane, finansijski neodržive odluke vezano za indeksaciju penzija, kao što je bio slučaj 2008. godine, recimo“, zaključuje prof. Altiparmakov i dodaje da to povećanje penzija dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima, jer su njihove penzije niz godina nakon te 2008. godine bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. godine, bile su čak i privremeno smanjene.