Veća opasnost preti nam od GMO pirinča nego od soje

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede pokazala je da je na gotovo pet odsto kontrolisanih parcela zasađena GM soja, iako je njen uzgoj u Srbiji zabranjen. GM soja najviše se nekada pronalazila u Mačvi, Sremu i Banatu, a danas je ima širom Srbije.

„Sejanje GMO soje je, naravno, zabranjeno. Činjenica da neko može da nabavi seme GMO soje je već, samo po sebi, zabrinjavajuće“, kaže za Biznis.rs prof. dr Andreja Rajković, stručnjak za bezbednost hrane.

Kazne za poljoprivrednike kod kojih se pronađe GM soja su novčane i iznose do 50.000 dinara, dok firme mogu biti kažnjene iznosima od 500.000 dinara do tri miliona. Pojedini poljoprivrednici u želji za većom zaradom rizikuju i gaje ovakvu soju. Ne mogu je ponuditi na tržištu, ali je zato koriste za ishranu stoke. Kako naglašava prof. Rajković, potrošači koji koriste meso životinja koje se hrane na ovaj način, ne mogu to da otkriju.

„Konzumiranje GMO soje ne dovodi do bilo kakvih promena u mesu životinja, te samim tim ljudi ne bivaju izloženi GMO soji, kroz konzumiranje čistog mesa. Međutim, ono gde postoji potencijalna izloženost GMO soji je konzumiranje mesnih prerađevina i proizvoda od mesa u koje se vrlo često dodaje soja. Ako je ta soja GMO, onda potrošači, i ne znajući, takvu soju konzumiraju. Isto važi i za sve druge proizvode na tržištu u koje je soja dodata: kao osnovni sastojak, deklarisani ili nedeklarisani pomoćni sastojak. Međutim, pitanje je da li je soja ta kojoj smo, što se tiče genetskih modifikacija najviše potencijalno izloženi. Vrlo često je to pirinač koji se direktno koristi u ishrani i koji se, zbog toga, u EU veoma detaljno kontroliše na granicama“, objašnjava prof. Rajković.

On napominje da, što se tiče GMO soje, postoji jedan potencijalno važan faktor rizika: za zdravlje ljudi, životinja, ali i prirodnu sredinu i biodiverzitet.

„Evropska komisija je pre godinu dana odobrila korišćenje genetski modifikovane soje za hranu i hranu za životinje, ali ne i za uzgoj. Genetski modifikovano sojino zrno, odobreno je nakon sveobuhvatne procedure autorizacije, uključujući naučnu procenu Evropske agencije za bezbednost hrane, tako da gledajući u studiju, nemam sumnje da sama ova GMO soja nije opasna po ljudsko zdravlje. Tačnije, ne bar direktno“, kaže prof. Rajković.

Ovaj stručnjak za bezbednost hrane objašnjava da je „ova GMO soja, proizvedena od strane biotehnološke kompanije Bayer, razvijena za davanje tolerancije na tri glavna herbicida: dikambu, glufosinat-amonijum i glifosat“.

„Dakle, ratari će moći da prskaju još više pesticida po njivama, što će voditi potencijalno većim reziduama pesticida u soji, pa onda dalje u proizvodima gde se soja koristi ili dodaje. Takođe, ovo vodi uništavanju drugog biljnog sveta i insekata, kao i zagađivanju podzemnih voda, te izlaganju samih farmera ovim pesticidima, kroz njihov rad na njivama. A nijedan od ova tri pesticida, posebno glifosat, nisu netoksični“, zaključuje prof. Rajković.