Veliki broj diploma neupotrebljiv u praksi

Dugačka je lista zanimanja koja nedostaju preduzećima kako bi optimalno poslovala, ali ne samo to – i kadrovi koji dolaze iz sistema obrazovanja često nemaju ni približno kvalifikacije potrebne za konkretno radno mesto.

Ovo važno pitanje otvoreno je na osnovu zaključka Socijalno-ekonomskog saveta, a Unija poslodavaca Srbije (UPS) započela je razgovore sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o sveobuhvatnoj reformi obrazovnog sistema Srbije.

“Na listi deficitarnih zanimanja su ne samo visokoobrazovani i kvalifikovani radnici, već i radnici u skoro svim zanatskim zanimanjima. Takvi su, na primer, operateri na CNC mašinama, zavarivači, operateri za izradu nameštaja i osnovne građevinske radove, rukovaoci građevinskom mehanizacijom i vozači. Poslodavci se žale da često traže i tehničare štampe, utrotroničare, mehatroničare, elektrotehničare, tehničare za kompjutersko upravljanje, knjigovođe, autolimare, autoelektričare, metaloglodače, stolare, tesare, zidare, dekoratere zidnih površina i keramičare, zatim armirače, kuvare, mesare, pekare, kadrove iz oblasti nege lepote”, navode za Biznis.rs u Uniji poslodavaca Srbije.

Kako objašnjavaju, ključ za zapošljavanje ovakvih profila je da imaju specifična znanja i veštine potrebne za posao, odnosno određeno radno iskustvo.

U UPS ocenjuju da je kreiranje novih obrazovnih profila jedan složen proces i kažu da predstavnici privrede ne misle da su oni ti koji znaju najbolje i koji treba sami da ga realizuju.

“Reč je o tome da u ovom procesu, koji vode obrazovne institucije i vlasti, poslodavci moraju imati priilku da se izjasne, da kažu koja zanimanja im nedostaju, da ukažu na promene koje su se desile u poslovnoj praksi, da usmere koje profesije treba osavremeniti novim znanjima i specifičnim veštinama. Spram ovih realnih potreba nadležne vlasti bi trebalo da prilagode kurikulume”, ističu u UPS.  

Kada je reč o državnim podsticajima predviđenim za poslodavce koji se direktno uključuju u proces obrazovanja kroz pružanje radnih praksi i obuka, u UPS navode da su neophodne državne subvencije ili olakšice, koje trenutno ne postoje.

“Privrednici su bez ikakve sumnje spremni da pruže podršku za obavljanje stručnih i radnih praksi, za obuku mladih, ali i svih nezaposlenih osoba, ili onih koji žele da promene zanimanje. Jasno je, međutim, da to ne mogu da rade po principu dobre volje i da besplatno školuju radnu snagu za tržište, pa i za svoju konkurenciju. Nužno je da postoji neki vid državnih subvencija, ili drugih olakšica, ili metod kojim bi se ovakva investicija u ljude vratila poslodavcu koji prakse i obuke realizuje. Takve olakšice trenutno ne postoje”, zaključuju u Uniji poslodavaca Srbije.