Vesić: Srbija svoj privredni rast zasniva na razvoju saobraćajne infrastrukture

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je u četvrtak da Srbija svoj privredni rast zasniva na razvoju saobraćajne infrastrukture i zbog toga su logistika i transport među prioritetima za ulaganje.

„Poboljšanje saobraćajne infrastrukture omogućava više investicija, ravnomerniji razvoj u zemlji i bolje povezivanje sa susedima“, rekao je Vesić na skupu „Transport i logistika: u srcu privrede“, koji je u Privrednoj komori Srbije (PKS) okupio više od 200 privrednika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije, prenosi Beta.

Ministar je podsetio da je Srbija završila gradnju 445 kilometara auto-puteva i da se trenutno gradi još 461 kilometar, kao i da je nedavno potpisala dva nova ugovora za izgradnju auto-puta i brze saobraćajnice u dužini od skoro 300 kilometara.

Vesić je predstavio projekte koji će Srbiju dodatno povezati sa regionom u oblasti saobraćaja i logistike.

„Upravo smo potpisali ugovor o izgradnji brze saobraćajnice Bački Breg, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, Kikinda i Srpska Crnja, koja će Srbiju dodatno povezati sa Mađarskom i Rumunijom. Ta brza saobraćajnica će obezbediti građanima Rumunije najbrži izlazak prema zapadnoj Evropi i biće integrisana sa mađarskim i rumunskim putevima“, naglasio je Vesić i dodao i da Mađarska radi svoj deo auto-puta prema Bačkom Bregu, a Rumuni svoj auto-put ka Srpskoj Crnji.

Kako je naveo, razgovarano je i sa predstavnicima Hrvatskih autocesta kako bi se priključili toj brzoj saobraćajnici preko Belog Manastira.

Prema njegovim rečima, treba da su uskoro pusti u saobraćaj i pruga prema Segedinu za putnički saobraćaj, a radi se i na gradnji integrisanog graničnog prelaza na Horgošu, a uradiće se i još jedan prelaz na Kelebiji.

„Sa Rumunijom se pregovara o gradnji novog mosta na Dunavu kod Golupca, kao i auto-put Beograd – Vršac – rumunska granica“, kazao je Vesić.

Ministar je kazao da je sa hrvatskim kolegama pregovarano i da granični prelaz Bački Breg bude samo za srpske i hrvatske kamione, eventualno slovenačke i makedonske.

Vesić je istakao da Srbija ka Bosni i Hercegovini gradi dva auto-puta i dve brze saobraćajnice.

„Dogovorili smo izgradnju auto-puta od Beograda do Sarajeva. Brza saobraćajnica od Šapca do Loznice će biti gotova do kraja sledeće godine, a takođe i integrisan granični prelaz sa Bosnom i Hercegovinom Šepak. Takođe ćemo uraditi još jedan integrisan granični prelaz Slijepčević-Badovinci“, kazao je ministar.

Dodao je i da je završen projekat auto-puta od Požege prema Kotromanu i Višegradu.

„Srbija i Bosna i Hercegovina zajedno su konkurisale kod Evropske unije za sredstva, odnosno grantove, kako bi rekonstruisali prugu Beograd-Srajevo. To je prvi zajednički projekat Srbije i Bosne i Hercegovine posle pregovora u Dejtonu“, istakao je Vesić.

On je istakao da Srbija radi na dodatnom povezivanju sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom i Bugarskom.

Precizirao je da je početa rekonstrukcija pruge prema Dimitrovgradu, brzine 120 kilometara na sat.

„Sa Bugarima dogovaramo novu trasu za brzu prugu Niš – Sofija, a otvara se i još jedna pružna veza sa Bugarskom kod Vidina, kako bi se povezao sa Prahovom i Borom“, rekao je Vesić.

Govoreći o saradnji Srbije sa Severnom Makedonijom, naveo je da su se dve zemlje prijavile kod EU za sredstva za izgradnju brze pruge od Niša do Skoplja.

„Ka Crnoj Gori se gradi auto-put od Požege do Duge Poljane, pa do granice, a počinje i rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, uz pomoć sredstava EU“, rekao je Vesić.

On je podsetio i da se radi i auto-put prema Merdaru, koji će biti veza sa lukom Drač u Albaniji.

„Do kraja novembra završavamo projekat izgradnje brze pruge Beograd – Šid“, kazao je Vesić i najavio sastanak u Briselu sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije, Italije i Austrije kako bi se razgovaralo o tome da se na rekonstruisanim prugama u saobraćaj pusti brzi voz koji bi povezao Srbiju i na taj način sa ovim zemljama.

Istakao je i da bi region mogao dodatno da se poveže olakšavanjem transportnih procedura poput lakšeg izdavanja transportnih dozvola, uvođenjem zajedničkih tagova na auto-putevima, kao i izgradnjom integrisanih graničnih prelaza.

„Trenutno radimo sa EU na eTovarnom listu, što znači osim skeniranja bar koda na granici, neće biti dodatnih procedura. Nadam se da ćemo uskoro u železničkom saobraćaju uspeti da uvedemo eTovarni list, jer smo nedavno usvojili i Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema gde smo prihvatili direktive EU i potpuno usaglasili železnički saobraćaj“, kazao je on.

PKS je, u partnerstvu sa Udruženjem italijanskih industrijalaca Konfindustrijom Srbije, Slovenačkim poslovnim klubom i Hrvatskom privrednom komorom, organizovala konferenciju „Transport i logistika: u srcu privrede“ sa ciljem da se pronađu inovativna rešenja i strategije koje će odgovoriti izazovima u ovom sektoru.