Višak tri miliona kvadrata poslovnog prostora u Beogradu

Skupa kirija, online prodaja, otvaranje tržnih centara, osnovni su razlozi gotovo svakodnevnog zatvaranja lokala u centralnim gradskim ulicama. Reč je o poslovnom prostoru u vlasništvu pojedinaca, a mali privrednici, najčešće, katanac stavljaju na prodavnice obuće i odeće. Poznavaoci poslovnih prilika smatraju da će ovaj trend biti nastavljen i u narednom periodu.

Prema rečima Marka Jevtića iz agencije „Jevtić nekretnine“, sve veći broj proizvođača prelazi na online prodaju, što je mnoge privatnike nateralo da zatvore lokale. Manji su troškovi poslovanja, a zarada je, pokazalo se, veća nego što su očekivali.

“Takođe, tu su i paprene cene zakupa lokala. To se posebno odnosi na centar grada, uključujući Bulevar kralja Aleksandra do Vukovog spomenika. Cenu lokala diktiraju vlasnici, koji ne žele da smanje kiriju, ni po cenu da prostor bude prazan. Iako gube i do 20.000 evra godišnje na ime zakupnine, kažu da je nebitno jer ne žive od toga”, navodi Jevtić, pišu Novosti.

Tržni centri, koji imaju sve radnje na jednom mestu i parkinge, privlače kupce, jer je ostavljanje automobila potrošačima veoma važno. Izvesno je da će, ako ne dođe do nekih drastičnih promena, u centru grada ostati samo lokali koji su neophodni za opsluživanje turista.

Procene Građevinske komore Srbije su da u glavnom gradu postoji tri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora viška. Prosečna starost objekata je između 40 i 50 godina. Reč je o prostorijama koje često zahtevaju renoviranje, promenu instalacija, izmene enterijera i eksterijera. Stručnjaci ističu da je problematično prostorno planiranje krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka donelo stotine hiljada kvadrata poslovnog prostora koji je danas, kako stvari stoje, propala investicija.

Tipičan primer je prvi tržni centar u prestonici – Čumićevo sokače. Nekada su svi kupovali patike u Čumiću, a danas je većina lokala prazna.

“Osim pada kupovne moći građana, koja je počela sa pandemijom, a nastavila se sada sa inflacijom, vlasnicima lokala je sve teže da izađu na kraj sa ogromnim dažbinama”, kaže Dragoljub Rajić, izvršni direktor Mreže za poslovnu podršku.

On ističe da su opterećenja koja se plaćaju državi, po zaposlenom, za minimalnu zaradu 2012. godine bila 11.800, dok su sada 28.000 dinara. Prihodi, u istom periodu, nisu porasli. Sve će biti više lokala koji će se zatvarati. Firme, koje imaju po više radnji, zadržaće samo jednu na mestu gde je veliki promet.

U postupku restitucije, bivšim vlasnicima je vraćeno mnogo lokala u centru grada. Među onima koji su dobili imovinu nazad je i Jevrejska opština. To se posebno donosi na prostor u Gospodar Jevremovoj, Gospodar Jovanovoj i ulici Kralja Petra. Oni su sada u vlasništvu Saveza jevrejskih opština.

“Grad bi trebalo da smanji dažbine i namete privatnicima. Zašto bi plaćali taksu za zaštitu životne sredine kada, recimo, prodavnica obuće ne zagađuje okolinu”, zaključuje Dragoljub Rajić.