Najviše neraspoređene dobiti ima Elektroprivreda

Vlada Crne Gore će tražiti deo dobiti državnih firmi

RegionVesti

15.5.2024 12:03 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Vlada Crne Gore će tražiti deo dobiti državnih firmi Vlada Crne Gore će tražiti deo dobiti državnih firmi
Državne kompanije imaju više od 250 miliona evra vrednu akumuliranu dobit, a koliko od toga će završiti u državnoj kasi odlučiće vlada na preporuku... Vlada Crne Gore će tražiti deo dobiti državnih firmi

Državne kompanije imaju više od 250 miliona evra vrednu akumuliranu dobit, a koliko od toga će završiti u državnoj kasi odlučiće vlada na preporuku Ministarstva finansija koje analizira njihovo poslovanje i potrebe za investicijama.

„Ministarstvo finansija preporučiće vladi da i u ovoj godini ostvari svoja imovinska prava analogno prethodnim godinama. Napominjemo da je država u prethodnom periodu u kontinuitetu ostvarivala svoja imovinska prava koja proističu iz vlasništva u preduzećima, a shodno Zakonu o privrednim društvima i zaključcima koji su doneseni u prethodnom periodu”, saopšteno je Vijestima na pitanje da li će predložiti da državna preduzeća uplate dobit u budžet i u kojem procentu, prenosi Mina.

Najviše neraspoređene dobiti ima Elektroprivreda 95,2 miliona evra u kojoj država ima 98 odsto kapitala, a zatim slede Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) sa 90 miliona evra, u kojem je 55 odsto državnog kapitala.

Rudnik uglja Pljevlja, u kojem državna EPCG ima sto odsto kapitala, ima akumuliranu dobit od 41,2 miliona evra.

Nepodeljenu dobit na svojim računima imaju i Marina Bar 3,3 miliona evra, Monteput 4,5 miliona, Pošta 3,4 miliona, Morsko dobro osam miliona, Budvanska rivijera 3,6 miliona, Aerodromi 6,9 miliona evra.

Preduzeće Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, u kojem država Crna Gora ima osam odsto učešća, ima neraspoređenu dobit od 5,6 milijardi dinara, što je 48 miliona evra. Učešće Crne Gore u ovoj dobiti bilo bi 3,8 miliona evra.

Predlogom budžeta za ovu godinu predviđeno je da prihodi državne kase od kapitala iznose 54,5 miliona evra, ali je moguće da ta cifra bude povećana ukoliko bude postojala potreba za novcem.

Najveća državna preduzeća, koja su akcionarska društva, odluku o podeli dividende doneće do kraja juna na skupštinama akcionara gde će o tome glasati predstavnici vlade kao akcionara. Nakon toga bi, u skladu sa donetim odlukama, usledila podela dividende prema procentu kojeg imaju akcionari.

Image by ededchechine on Freepik

Iz Ministarstva finansija kazali su da su od početka godine do kraja aprila imali prihod od kapitala u iznosu od 11,5 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na uplatu dobiti od Centralne banke (CBCG) za 2022. i prošlu godinu u iznosu od 9,1 miliona evra, a i 1,7 miliona evra bio je prihod države po osnovu kamata.

„Privredna društva u većinskom vlasništvu države koja su ostvarila pozitivan poslovni rezultat u prošloj godini, a koja ne podležu ograničenjima propisanim članom 237 i članom 266 Zakona o privrednim društvima, odnosno ograničenjima propisanim drugim posebnim zakonima i/ili osnivačkim aktima, biće u obavezi da tokom ove godine uplate deo ostvarene dobiti koji je srazmeran udelu vlasništva države”, naveli su iz Ministarstva finansija.

Bivša vlada je prošle godine donela odluku da sva preduzeća u kojima je država većinski vlasnik isplate dividendu i to 30 odsto dobiti iz 2021. i 70 odsto dobiti iz 2022. godine. Međutim, naknadno je vlada odobravala da neka preduzeća, zbog potrebe investiranja, ne isplaćuju dividendu ili da je isplate u nižim iznosima u odnosu na procente iz odluke.

Iz sadašnjeg Ministarstva finansija su kazali da u saradnji sa resornim ministarstvima analiziraju, procenjuju i prate poslovanje svih preduzeća u kojima država ima većinsko vlasništvo.

„Nadzor poslovanja ovih društava podrazumeva i procenu fiskalnih rizika, a koja uzima u obzir i komponentu planiranih investicija i izazova sa kojima se susreću preduzeća. Vlada će, između ostalog, na bazi rezultata prethodno pomenutih analiza i procena donositi odluke koje se tiču preduzeća u većinski državnom vlasništvu. Naročito se vodi računa da se bilo kojom vladinom odlukom ne ugrozi likvidnost nekog preduzeća iz sektora državnih preduzeća”, naveli su iz Ministarstva.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.