Slovenačke banke u prvom kvartalu povećale čistu dobit čak 88 odsto

Banke u Sloveniji su u prva tri meseca ove godine ostvarile dobit pre oporezivanja od 277,2 miliona evra, što je 82 odsto više nego u istom periodu prošle godine, uz nastavak značajnog rasta prihoda. Neto dobit je porasla za 88 odsto na 241 milion evra, navodi Banka Slovenije u svojoj mesečnoj publikaciji o poslovanju banaka.

Međugodišnji rast profita je malo umeren prema podacima iz februara, ali ostaje snažan, posebno imajući u vidu činjenicu da je iza banaka rekordna 2023. godina, kada se profitabilnost više nego udvostručila, a značajno su poboljšani i drugi aspekti poslovanja, piše Seebiz.eu.

Neto kamata u prva tri meseca iznosila je 404,6 miliona evra, 31 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a nekamatni prihodi su porasli za 96 odsto u odnosu na isti period prethodne godine na 147,1 milion evra. Rast neto naknada u okviru ove ukupne cifre bio je znatno manje izražen, sa 101,7 miliona evra, veći su za 6,7 odsto.

Sa 551,7 miliona evra bruto prihod je bio 43,5 odsto veći nego u prva tri meseca 2023. godine, a neto prihod veći je za 85 odsto i iznosio je 284,7 miliona evra. Poslovni rashodi porasli su na godišnjem nivou za 16 odsto na 266,9 miliona evra. Banke su formirale 7,5 miliona evra neto ispravki vrednosti i rezervisanja. To je skoro pet puta više nego u isto vreme prošle godine, ali ipak mali broj.

Ukupna vrednost kredita nebankarskog sektora je na kraju marta dostigla 27,04 milijarde evra. Na godišnjem nivou bio je veći za 1,1 odsto, što je nešto veći međugodišnji rast nego na kraju februara. Samo u martu krediti su povećani za 101 milion evra, ukupno ove godine 109,6 miliona evra.

Vrednost kredita preduzećima na godišnjem nivou smanjena je za 3,4 odsto na 9,97 milijardi evra. Nakon što je vrednost kredita u prva dva meseca smanjena za 26,7 miliona evra, samo u martu je porasla za 32,1 milion evra. Ukupno su ove godine krediti porasli za 5,4 miliona evra. U međuvremenu, vrednost kredita stanovništvu na godišnjem nivou porasla je za 4,2 odsto na 12,70 milijardi evra.

Nastavak rasta kredita stanovništvu u velikoj meri je rezultat povećanja potrošačkih kredita, koji su za tri meseca povećani za ukupno 108,2 miliona evra, a samo u martu za 44,5 miliona evra. Njihova vrednost je na kraju marta bila 2,89 milijardi evra, što je više od 14,4 odsto na godišnjem nivou.

Rast stambenih kredita, s druge strane, bio je znatno manje izražen. Ukupna vrednost stambenih kredita na kraju marta iznosila je 8,18 milijardi evra, što je za 1,0 odsto više nego na godišnjem nivou. Ove godine za tri meseca vrednost ovih kredita povećana je za 30,3 miliona evra, a samo u martu za 19,4 miliona evra.

Vrednost gotovinskih depozita nebankarskog sektora na kraju marta dostigla je 40,44 milijarde evra, što je i dalje za 3,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali ove godine depoziti se smanjuju. Samo u martu smanjeni su za ukupno 20,1 milion evra, a za tri meseca za ukupno 614,5 miliona evra.

Smanjenje je uglavnom rezultat smanjenja vrednosti depozita preduzeća. Oni su za tri meseca ove godine smanjeni za 453,3 miliona evra, ali je njihova ukupna vrednost od 10,49 milijardi evra i dalje za 11,4 odsto veća nego u isto vreme prošle godine.

U međuvremenu, depoziti stanovništva su za tri meseca smanjeni za 74,3 miliona evra, i pored toga što su ostali oblici štednje bili povoljniji, ali je tokom marta zabeležen mesečni rast od 109,5 miliona evra. Ukupna vrednost depozita stanovništva na kraju marta iznosila je 26,44 milijarde evra, što je za 2,3 odsto više na godišnjem nivou.

Ukupan bilans banaka je na kraju marta dostigao 52,84 milijarde evra i bio je veći za 5,0 odsto na godišnjem nivou.