Vlada dala preporuku da se stari odmor koristi do juna 2022. godine

Vlada Srbije donela je Zaključak kojim preporučuje svim poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima koji nisu iskoristili sve dane godišnjeg odmora za prošlu godinu, omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini. Ukoliko to nije moguće, preporuka je da bar prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine.

Preporuka je, poručuju iz Vlade Srbije,  i da poslodavci zaposlenima koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine, omoguće da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu.

Kako naglašavaju u Vladi Srbije, mnogi zaposleni nisu bili u prilici da iskoriste godišnji odmor, što zbog prirode posla u vanrednim okolnostima, usled epidemije virusa korona ili zbog bolovanja koje su bili primorani da uzmu, jer su virusom zaraženi ili su, zbog kontakata sa obolelim bili u samoizolaciji. U tom smislu, Vlada je dala ovu vrstu preporuka.

Mada Vlada Srbije nema mogućnost da donese odluku kojom bi se naložilo poslodavcima da svi zaposleni dobiju mogućnost da iskoriste svoj godišnji odmor, prof. dr Zoran Stojiljković, profesor, predsednik UGS „Nezavisnost“ i član Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, za portal Biznis.rs kaže da veruje da će poslodavci ovu preporuku poslušati.

„Radi se o preporuci i praktičnoj proceni, imajući u vidu da je u najugroženijim sektorima to pravo već uglavnom i iskorišćeno. Samo tamo gde ima i uvećanog obima poslova, očekujem protivljenje. Polazim od logike da je pad zaposlenosti zaustavljen padom broja radnih sati u Srbiji za 14 odsto ili u ekvivalentu od gotovo pola miliona radnih mesta“, objašnjava prof. dr Stojiljković.

Zakonom o radu propisano je da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini, posle mesec dana neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme kada je zaposleni, eventualno, na bolovanju ili plaćenom odsustvu. O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je, po zakonu, dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zapsolenom korišćenje minimum prvog dela godišnjeg odmora za tu godinu.

Postojeći Zakon o radu ponavlja i ustavnu odredbu po kojoj zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa. Godišnji odmor može trajati minimum 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i slično. Maksimalno trajanje godišnjeg odmora nije zakonski regulisano, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor. Država, kao poslodavac, za zaposlene koji rade u javnom sektoru je, recimo, utvrdila za sve zaposlene maksimalno 30 radnih dana godišnjeg odmora.