Vlahović: Reafirmacija puta Srbije ka EU jedan od ključnih ekonomskih izazova

Jedan od ključnih ekonomskih izazova za Srbiju u ovoj, ali i u narednim godinama, jeste reafirmacija puta ka Evropskoj uniji, jer je srpska privreda neraskidivo povezana sa ekonomijom EU i evrozone, poručio je u sredu predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

„Reafirmacija postojećeg strateškog cilja Srbije je nešto što je neophodno u ovom trenutku. Dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbija realizuje sa EU i delimo iste vrednosti na kojima počiva i EU“, kazao je Vlahović na najavnoj konferenciji za novinare uoči Kopaonik biznis foruma, koji počinje 5. marta.

On je istakao da postoji čitav niz rizika sa kojima se Srbija suočava u ovoj godini i sa kojima će se suočavati u narednim godinama, navodeći da na neke rizike država može da reaguje, a na neke ne.

„Ne možemo reagovati na rizike koji dolaze kao posledica produženog rata u Ukrajini, eventualno novu covid krizu u Kini, trgovinski rat SAD i Kine, klimatske promene, ali na neke možemo da utičemo“, kazao je Vlahović.

Kako je naveo, pored reafirmacije puta ka EU, sugestija kreatorima ekonomske politike Srbije je i da u fokus svojih aktivnosti stave povećanje domaćih privatnih investicija.

Prema njegovim rečima, pohvalno je da već tri-četiri godine Srbija beleži visok nivo kapitalnih investicija od sedam odsto BDP-a, da su strane direktne investicije, čak i u kriznim godinama izuzetno visoke, gotovo rekordne, ali „nije dobro da domaće privatne investicije stagniraju iz godine u godinu i da se njihov udeo u ukupnim investicijama smanjuje“.

„To govori da nešto nije u redu sa regulatornim okvirima, sa uslovima poslovanja, sa institucijama i na tome treba raditi ne bi li u buduće taj nivo investicija bio povećan, jer bez domaćih privatnih investicija nema izgradnje dugoročno održive privredne strukture“, kazao je Vlahović.

Dodao je da je sektor malih i srednjih preduzeća i velikih domaćih firmi najbolji partner države u kriznim vremenima.

Vlahović je ukazao i kako je neophodno da se završi restrukturiranje javnih preduzeća, podsećajući da je Srbija prošle godine imala fiskalni deficit od 3,3 odsto, te da bi, da nije bilo problema u radu EPS-a taj deficit bio 1,5 odsto.

„Trošak jednog lošeg rukovođenja EPS-om iznosio je gotovo 1,5 odsto BDP-a“, rekao je Vlahović.

Istakao je da se upravljanje javnim preduzećima mora profesionalizovati, da se moraju restrukturirati, poslovno i finansijski konsolidovati.

On očekuje da će se Vlada Srbije, nakon potpisivanja ugovora sa konsultantima iz Norveške u vezi sa upravljanjem EPS-om, vrlo brzo ozbiljno posvetiti ovom problemu.

Kao jednan od glavnih ekonomskih izazova pred Srbijom naveo je i reformu sistema obrazovanja.

„Nema skokovitog razvoja bez ljudskog kapitala“, naglasio je on i podsetio na studiju Svetske banke, koja je rađena pred pandemiju, a koja je pokazala da dve trećine kompanija u Srbiji ima problem sa obezbeđenjem adekvatne radne snage.

Prema njegovim rečima, potreban je sistematični pristup reformi obrazovanja, „koja ne sme da bude kampanjska i da se menja sa promenom Vlade Srbije.

„Potrebno je da koncept obrazovanja bude postavljen na postulatima celoživotnog učenja, razvijanja kompetencije, analitičkog i kritičkog mišljenja, što u ovom trenutku nedostaje postojećem obrazovnom sistemu Srbije“, rekao je Vlahović.