Vodeći instituti prepolovili prognozu rasta za 2026.

Ponovo kriza u svetu sapliće oporavak nemačke privrede – rat u Iranu je usijao cene energenata i zbog toga vodeći ekonomski instituti su barem prepolovili prognozu rasta za 2026.

Umesto rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,3 odsto, koliko su očekivali u septembru, pet najuticajnijih instituta sada zajednički prognoziraju samo 0,6 odsto, prenosi agencija dpa.

Nemačka je 2025. jedva izbegla treću uzastopnu godinu recesije, a ove godine se nadala osetnijem rastu jer se vlada zadužila da obezbedi masivna ulaganja u infrastrukturu, odbranu i klimatsku tranziciju.

Napad SAD i Izraela na Iran, međutim, već je izazvao posledice čije su razmere ugušile optimizam Berlina da će ulaganjima ove godine podstaći osetniji ekonomski zaokret.

„Šok cene energenata snažno potiskuje privredu u isto vreme, ekspanzivna fiskalna politika podržava domaću privredu i sprečava veći pad“, rekao je ekonomista Ifo Timo Volmershojzer (Timo Wollmershäuser).

Minhenski Ifo, Nemački institut za ekonomska istraživanja, kilski Institut za svetsku privredu, Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja i Institut za ekonomska istraživanja iz Halea dva puta godišnje objavljuju zajedničku konjunkturnu prognozu.

Osim što su srubili procenu rasta za ovu godinu za više od pola, instituti sada sa više pesimizma prognoziraju ekonomiju 2027. Umesto rasta od 1,4 odsto, sada očekuju pola procentnog poena manje.

Jedna od očekivanih posledica rata i poskupljenja nafte i gasa je i ubrzanje inflacije na 2,8 odsto ove i 2,9 odsto iduće godine.

„Mada se predviđa postepeno smirivanje cena energije, one će duže vreme ostati osetno veće nego što su bile pre rata u Iranu,“ naveo je Ifo u saopštenju uz prolećnu prognozu, i dodao da to znači da će privreda teret troškova prebaciti na potrošače.

Drugim rečima, poskupljenje goriva izazvaće poskupljenje proizvoda po celom maloprodajnom frontu.

Posledice rata će prikočiti i oporavak tržišta rada, sa mlakim prolećnim zapošljavanjem u martu i brojem nezaposlenih iznad važnog praga od tri miliona. Konkretno, instituti prognoziraju rast stope nezaposlenosti sa 6,3 odsto s kraja prošle, na 6,4 odsto krajem 2026.

Pošto se kraj novog bliskoistočnog rata ne nazire, očekuje se da će i vlada ove nedelje oboriti zvaničnu konjunkturnu prognozu za ovu i iduću godinu.

Rast slabiji od očekivanog značiće slabiji prihod od poreza, a to znači da će porasti i pritisak na budžet zasnovan na prognozi koja je povoljnija od nove realnosti.