Walmart imao loše rezultate, investitori već reagovali na berzi

Finansijski rezultati Walmarta u poslednjem fiskalnom tromesečju 2020. godine bili su slabiji od očekivanih, na šta su odmah reagovali i berzanski investitori, pa je vrednost akcija ove kompanije tokom jednog dana pala za 6,5 procenata.

Segment trgovine koji je, naprotiv, zabeležio veliki rast u okviru poslovanja čuvenog lanca je e-trgovina, što je i razumljivo imajući u vidu globalne okolnosti. E-trgovina je porasla za 69 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2019. godine.

Istovremeno, izvršni direktor kompanije Dag Makmilon (Doug McMillon) izjavio je da će prosečna zarada po satu, za zaposlenike u radnjama, biti povećana iznad 15 dolara, kao posledica brojnih kritika koje su prošle godine bile upućene na račun rukovodstva Walmarta, ali i Amazona, na primer, kada je reč o radnicima u skladišnim prostorima.

U najnovijem izveštaju pominje se da su prihodi bili veći nego u prethodnom kvartalu – što je posledica prazničnih kupovina i masovnog trošenja stimulativnih čekova koje su građani dobili od državne administracije. Pojedini segmetni robe tokom svog trajanja pandemije takođe beleže rast tražnje, poput bakaluka ili sredstava za higijenu.

S druge strane, povećani su znatno i troškovi u vezi sa merama bezbednosti oko korona virusa, na čitavu 1,1 milijardu dolara, stoji u saopštenju kompanije.

Što se tiče planiranih ulaganja, tokom ove fiskalne godine Walmart će uložiti 14 milijardi dolara u svoj lanac prodavnica, i to u procese automatizacije. U sklopu toga je i program članarina Walmart+ koji nudi korisnicima za 98 dolara godišnje brojne usluge u smislu efikasnosti i komfora, ili kupovine iz fotelje, uz pamćenje njihovih ranijih spiskova kupovina, te odabira novih artikala uz pomoć veštačke inteligencije.

Od novembra 2020. pa do kraja januara 2021. Kompanija Walmart je zabeležila gubitak od 2,09 milijardi dolara. Poređenja radi, u istom periodu pre 12 meseci zabeležena je neto dobit od 4,14 milijardi dolara.

Kada se govori o bruto iznosima, prihodi jesu porasli, i to 7,3 odsto, na 152,1 milijardu. No, očigledno su povećani troškovi uzrokovani pandemijom, kao i lošim poslovnim rezultatima u Japanu i Velikoj Britaniji, imali prevelikog udela u krajnjem skoru.