Za e-trgovinu nebitno ime i prezime kupca, važna samo demografska struktura i navike

Elektronska trgovina već nekoliko godina ostvaruje odlične rezultate, kako globalno, tako i na srpskom tržištu. Walmart je u istraživanju iz prvog kvartala 2020. godine otkrio da je cilj da elektronska trgovina zauzme pet odsto ukupne prodaje u 2025. godini zapravo ostvaren u aprilu 2020. godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) koji se odnose na broj i vrednost plaćanja platnim karticama i elektronskim novcem, evidentiran je rast od skoro 700 odsto u poslednje tri godine kada je reč o broju transakcija, skoro 500 procenata posmatrajući vrednost transakcija i 370 odsto rasta u smislu broja internih mesta u kojima možete platiti ovim platnim instrumentima.

Sve ovo pokazuje da su građani sve spremniji za elektronsku trgovinu, čak i u onim segmentima koji su najosetljiviji i koji zaštitu podataka čine još važnijom.

Značaj elektronske trgovine za privredu

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović istakao je na Nedelji privatnosti da je jedna od dobrih stvari koje je donela pandemija korona virusa upravo razvitak elektronske trgovine.

„Kod nas imamo jednu zamku, gde mislimo da je taj rast koji se desio kao posledica pandemije organski, ali u stvari nije. Nas zanima u kojim se kategorijama taj rast dogodio. Ključna promena koja se desila, u odnosu na dvocifreni rast u prehrambenim kategorijama, jeste činjenica da smo od nekih 1.500 transakcija u prehrani dnevno taj broj povećali 100 puta. To opet nije dovoljno da se zadovolje potrebe tržišta u tom smislu“, objasnio je Malinović.

On je napomenuo da tri najveća maloprodajna lanca koji u Srbiji imaju svoj online segment nisu davala toliki značaj istom pre pandemije. Ključna promena svesti je, kako kaže, da ljudi uvide da je isti kvalitet proizvoda i usluge kada se poruči online i dostavi, kao i kada se ode u prodavnicu.

„Ipak, u situacijama kada nam je nešto potrebno, pritiskamo ‘slažem se’, posebno kada sve ima engleski jezički okvir, gde dajete saglasnost ne samo na upotrebu vaših ličnih podataka već i za određene analitike koje se vrše sa tim podacima, što je mnogo važnije i osetljivije. Jedno je pitanje zakonodavnog okvira, koji je u Srbiji posložen kako treba i sa aspekta elektronske trgovine i sa aspekta zaštite podataka, ali tu dolazimo do onog etičkog pitanja. Na koji način se upravlja tim podacima i da li se oni neovlašćeno razmenjuju“, naglasio je Žarko Malinović.

Prema njegovim rečima, u Privrednoj komori Srbije su se, bez obzira na trud da se omogući infrastruktura za razvoj online trgovine, posebno u ovom kriznom periodu, takođe trudili i da kroz njihove online usluge, ali i edukaciju i komunikaciju privrede, naglase koliko je važno da se zaštiti privatnost potrošača.

„Nama zarad vođenja posla nije neophodno, u marketinškom smislu, da imamo personalne podatke o osobi (ime, prezime i ostalo) da bismo mogli da radimo. Mnogo važnije je da algoritmi prepoznaju njihove navike i da se one segmentiraju po određenim grupama. Za nas je nebitno ko je u pitanju, već je važna demografska struktura i navike koje se ispoljavaju. To treba da otkrije i privreda i oni koji se bave podacima“, konstatovao je Malinović.

Dodao je da je zanimljivo da su kompanije koje se bave dostavama u svetu dostigle ogromnu cenu prilikom kupoprodaje, a da njihovi finansijski rezultati ne odgovaraju datim vrednostima. To, kako ocenjuje panelista iz PKS-a, znači da su podaci koji idu uz određeni biznis mnogo veća tema nego sam biznis.

Na Nedelji privatnosti je zaključeno i da ovakvi slučajevi pokazuju da potrošač vrednost nečega što kupuje online delom plaća novcem, a delom nečim drugim, odnosno ličnim podacima, zbog čega dobija veće i brže zadovoljenje svojih potreba.

Edukacija privrede i sakupljanje podataka

Industrija upravljanja podacima u najširem smislu pomaže biznisima da kroz nove tehnologije, koje su se posebno razvile u poslednjih nekoliko godina, postignu bolje poslovne rezultate.

„Nama kao nekom ko se bavi online podacima, kao i onima koji se bave prodajom, nije bitno da znaju nečije ime i prezime, to je čak i ‘najnebitnija’ stvar. Važno je da se pronikne u potrebe ili u ponašanja tog potrošača, kako bi mu se pružila veća vrednost kroz određene algoritme. Kako je e-trgovina mlada oblast, tako se i sve što je tome pridruženo u početnoj fazi razvoja. Tako je edukacija privrede primarna u ovoj oblasti – šta se može sa tim podacima, šta uzeti od svih tih podataka. To je ono što radimo – šta je minimalno od podataka potrebno što omogućava brz i konkretan poslovni rast i kako graditi dalje aktivnosti“, obrazložio je rukovodilac za razvoj poslovanja kompanije Things Solver Predrag Topić.

Advokat Sava Pavlović iz advokatske kancelarije Živković Samardžić podsetio je da su u jednom momentu firme počele da se otvaraju preko noći, čime su preskočeni mnogi postupci i planiranja u tom smislu.

„U periodu zatvaranja nikome ništa nije bilo bitno, ni sa strane privrednika, ni sa strane kupaca. To ima i dobre strane – što je elektronska trgovina doživela procvat, a sa druge strane, sada radimo sa repovima loše prakse i teško je unazad postavljati stvari koje je trebalo da se reše na početku. Trgovcu je u cilju da što više proda i sve što se tiče bilo kakvih regulativa za njega je mučno, čak i nepotrebno, i postoji tendencija odlaganja. Promena prakse ume da bude bolna, i logistički i finansijski. Što se tiče zaštite podataka, situacija nije sjajna i očekuje nas mnogo posla“, ocenio je Pavlović.

Na konferenciji je istaknuto da se „pravila privatnosti“ neretko iskopiraju, usled čega dolazi do situacije da jedne firme primenjuju pravila drugih koja nisu prilagođena za njihovo poslovanje.

Usklađenost sa regulativama isplativiji put

Pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović naglasio je da je zaštita podataka o ličnosti fundamentalno ljudsko pravo garantovano Ustavom i međunarodnim konvencijama.

„Poštenje, poverenje, sve je to utkano u ta pravila. Obrada podataka treba da bude zakonita (odobrena od strane lica), poštena (da lice ne bude u zabludi) i transparentna (pružanje relevantnih podataka). To je sve sadržano u „politici privatnosti“ i podrazumeva način na koji će se dati, odnosno povereni podaci tretirati (gde će se držati, koliko dugo, gde će biti deljeni…). To je dokument koji bi trebalo da sadrži svaka internet stranica. Ukoliko je ‘politika privatnosti’ samo iskopirana sa nekog drugog sajta – ona nije relevantna“, naveo je Petrović.

Njegovo zapažanje je da veliki broj pružalaca usluga u Srbiji takođe prikuplja podatke o ličnosti, ali da to na njihovim internet stranicama nije naglašeno.

Google i slične kompanije poštuju naše zakone

Google, Facebook i druge međunarodne kompanije trebalo bi da imaju svoje predstavnike u Srbiji. Međutim, prema rečima advokata Pavlovića, one nisu odmah imenovale svoje ljude.

„Mi smo njima napisali pismo, gde nam Facebook nikad nije odgovorio, dok Google jeste. Lično sam u komunikaciji sa njihovim pravnim timom uspeo da ih ubedim da imenuju ovde svog predstavnika, pozivajući se na vladavinu prava i na privatnost, jer nisam mogao da im zapretim kaznom. Inače, kazna za Facebook što nije imenovao predstavnika iznosi 100.000 dinara, što je zanemarljiva pretnja za jednu svetsku kompaniju“, napomenuo je panelista iz advokatske kancelarije.

Nakon Google-a svoje predstavnike u Srbiji imenovalo je još 20 svetskih kompanija, kao što su Yahoo, Netflix, AliBaba i drugi.

„Međutim, kada domaćoj firmi kažemo da treba da ima svog predstavnika, prvo pitaju – kolika je kazna i da li je kažnjen neko. Prekršajni postupci svakako nisu način da se shvati važnost zaštite ličnih podataka, treba da se razume da je to i pitanje reputacije, ugleda neke firme“, zaključio je Pavlović.

Da podsetimo, povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti (28. januar), Partneri Srbija, Share fondacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola organizovali su Nedelju privatnosti u periodu od 24. do 27. januara.

Na panelima su stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora razgovarali o aktuelnim pitanjima i izazovima zaštite privatnosti u Srbiji.