Za minimalac u aprilu nije se prijavila četvrtina zaposlenih

Aktuelni podaci ukazuju da je odziv privrede na poziv da država finansira deo zarada zaposlenih firmi u privatnom sektoru skoro za četvrtinu manji nego što je Vlada predvidela. Tako je prvu polovinu minimalca u aprilu primilo svega nešto više od 1,1 miliona zaposlenih, umesto čitavog privatnog sektora, odnosno svih 1,5 miliona ljudi, tvrde u Fiskalnom savetu.

„Pod pretprostavkom da i u naredna dva meseca broj zaposlenih kojima će biti isplaćen ovaj vid pomoći ostane blizak aprilskom nivou, u državnom budžetu ostaće skoro 200 miliona evra koje su namenjene za ovaj vid pomoći privredi“, naglašavaju predstavnici Fiskalnog saveta.

Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića postoji samo jedan razlog što se interesovanje za ovaj vid pomoći smanjuje.

„Vlasnici firmi i preduzetnici verovatno ne žele da se obavezuju da u narednom periodu neće otpuštati zaposlene, jer kriza još uvek traje i nezahvalno je prognozirati bilo kakve poslovne rezultate. Iznos pomoći po zaposlenom je suviše mali da bi mogao da bude protivteža slobodi poslodavaca da, ukoliko nisu u prilici da posluju, otpuste radnike“, kaže za portal Biznis.rs profesor Savić.

Prema usvojenoj Uredbi, direktna davanja se isplaćuju u aprilu, maju i junu 2021. godine, i to u visini jedne polovine osnovne minimalne neto zarade za januar 2021. godine ( 15.450,12 dinara) po zaposlenom sa punim radnim vremenom.

Privredni subjekti gube pravo na korišćenje direktnih davanja ukoliko u periodu od dana stupanja na snagu programa, pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, tačnije do 30. septembra 2021. godine, smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre stupanja na snagu programa. Gubitak prava na korišćenje direktnih davanja sledi i ako firma isplati dividende u 2021. godini.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje direktnih davanja proverava Poreska uprava svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca marta 2021. godine zaključno sa 30. septembrom 2021. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje direktnih davanja može kontrolisati i nakon toga, u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.

Firma koja izgubi pravo na direktna davanja dužna je da izvrši povraćaj direktnih davanja sa kamatom počev od dana kada su joj isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje direktnih davanja.

Kako ističu u Fiskalnom savetu, subvencionisanju minimalne zarade pribegavale su i druge zemlje Evrope i regiona, a podaci za 2020. godinu pokazuju da su ove mere velikim delom zaslužne za to što su izbegnute veće turbulencije na tržištu rada i dublji pad privredne aktivnosti.

„Ilustracije radi, pad zaposlenosti u Centralno Istočnoj Evropi u 2020. bio je relativno mali, uzimajući u obzir razmere zdravstvene krize, odnosno manji od dva odsto. Slično se dogodilo i u Srbiji – ukupan broj zaposlenih u 2020. umanjen je za svega 0,2 odsto i to isključivo u neformalnom delu privrede na koji se nije ni odnosila državna pomoć. Zbog toga što su dokazano efikasne, smatramo da je ove mere opravdano primeniti i u 2021. godini budući da epidemija i dalje traje. Sporno je, međutim, to što će se isplata minimalaca i ovoga puta vršiti neselektivno. Čitav privatni sektor ima pravo na ovu pomoć, iako nisu svi podjednako pogođeni pandemijom, što nije bio slučaj čak ni na samom početku epidemije. Opravdanje za neselektivnost moglo se pronaći u vreme kada je kriza izbila, odnosno u proleće 2020, jer je tada bilo važnije da se brzo nego odmereno odreaguje. Sada je situacija bitno drugačija“, ističu u Fiskalnom savetu.

Određeni broj evropskih zemalja, slično kao i Srbija, nastavio je da pomaže privatnom sektoru u 2021. godini, što je direktna posledica produženog trajanja epidemije.

 „Zemlje iz okruženja koje smo analizirali nastavile su da insistiraju na selektivnosti, što je prema našem mišljenju trebalo da bude pristup Vlade Srbije prilikom formulisanja novog paketa pomoći. Srbija je, recimo, mogla da sledi primer nekih zemalja iz najbližeg okruženja. U Hrvatskoj i u 2021. država dotira deo privatnog sektora ali isključivo za zaposlene u preduzećima koja su zatvorena odlukom kriznog štaba ili im je otežano poslovanje zbog mera. Pored toga, u Hrvatskoj sva preduzeća koja dokažu pad prihoda veći od 40 odsto imaju pravo na dotiranje dela minimalne zarade. U širem regionu Centralne i Istočne Evrope situacija je slična. U Češkoj, na primer, zarade u privatnom sektoru se subvencionišu kroz nekoliko kanala: država pokriva 80 odsto zarade zaposlenih koji su u karantinu, 100 odsto zarade preduzećima koja su zatvorena usled pandemije i mera ograničenja, dnevne isplate svim zaposlenima koji su u karantinu, bonuse za samozaposlene u trajanju od tri meseca, a pravo na subvenciju, mimo pobrojanog, imaju zaposleni u preduzećima koja dokažu pad prometa veći od 50 odsto. Slični programi u 2021. postoje i u Sloveniji“, napominju u Fiskalnom savetu.