Za opstanak tekstilne industrije neophodan obučen kadar i niži porezi

Globalna privredna kretanja na koja je uticala pandemija korona virusa odrazila su se na sve sektore privrede uključujući i „tekstilce“. Slika današnje tekstilne industrije u mnogo čemu se razlikuje u odnosu na period od pre nešto više od godinu i po dana, iako je u julu ove godine proizvodnja dostigla nivo iz 2019. godine.

U tekstilnoj industriji u ovom trenutku zaposleno je oko 84.000 radnika, mahom žena. Za opstanak i razvoj tekstilne industrije Srbije potrebno ulaganje u kvalifikovanu radnu snagu, poručuju iz Udruženja za tekstilnu industriju Privredne komore Srbije.

Starosna struktura zaposlenih nikako ne ide naruku ovoj industriji pa je neophodno hitno što više kompanija i srednjih stručnih škola uključiti u sistem dualnog obrazovanja, pišu Novosti.

Za dalji razvoj i održivo poslovanje potrebna su ulaganja u razvoj kadrova, stimulativna poreska politika i promocija ove grane industrije, smatra Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstilnu industriju.

“Pred srpskom tekstilnom industrijom je veliki broj izazova zbog promena trendova na svetskom tržištu i načinu poslovanja koji u najvećem slučaju podrazumeva prebacivanje proizvodnih kapaciteta iz zemalja jugoistočne Azije u zemlje jugoistočne Evrope. Upravo ova činjenica može ići naruku domaćim tekstilcima“, navodi on.

„Potrebno je veće uključivanje kompanija u sistem dualnog obrazovanja i učešće u kreiranju poslova, kao i standarda kvalifikacije jer će tako pomoći da se formira stručni kadar. Već sada, na osnovu inicijativa i potreba kompanija, otvaraju se odeljenja u srednjim stručnim školama širom Srbije”, kaže Jovanović i dodaje da je još jedan od preduslova potreba da se poveća interesovanje mladih ljudi da rade u tekstilnoj industriji.

“Tekstilna industrija je niskoakumulativna i radnointenzivna privredna grana i godinama je prosečna plata u tekstilnoj industriji ispod republičkog proseka. Ukoliko bi se iz bruto plate smanjio deo koji se odnosi na poreze i doprinose i taj procenat prelio u korist radnika, došlo bi do znatnog približavanja prosečnoj plati u Srbiji. To bi, bez ikakve sumnje, povećalo interesovanje mladih ljudi za rad u tekstilnoj industriji“, ocenjuje on.

Posledica bi bila i veći broj učenika u srednjim stručnim školama u kojima se po sistemu dualnog obrazovanja sprovodi obuka i edukacija mladih kadrova.

“Potencijal postoji. Da bi se šansa iskoristila, potrebno je zajedničko angažovanje svih – predstavnika tekstilne industrije i onih koji utiču na kreiranje privrednog sistema, od obrazovanja preko izvršne i zakonodavne vlasti”, zaključuje Jovanović.

Poslednjih nekoliko godina primetan je nedostatak modnih krojača, modelara, mehaničara tekstilnih mašina, što u mnogome remeti planove za proširenje kapaciteta i širenje tržišta za koje postoji potencijal.