Za sada bez ukidanja kvota za izvoz srpskog čelika u EU, dalje korake će diktirati tržište

„Do sada nemamo nikakve indicije da će Evropska unija ukinuti kvote na čelik za Srbiju u toku sledeće godine“, kaže za Biznis.rs direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović.

Prema njegovim rečima, promena trgovinske politike između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) u ovom trenutku verovatno neće uticati na ukidanje kvota EU prema trećim zemljama.

Carine na čelik i aluminijum između SAD i EU od 1. decembra zvanično više ne postoje.

Predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) potpisali su na samitu G-7 u Rimu sporazum o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma, koje je nametnula administracija Donalda Trampa (Donald Trump). Tako su okončali zategnute trgovinske odnose, a EU je najavila da od 1. decembra neće više primenjivati uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda.

Podsetimo, SAD su u junu 2018. godine uvele carinu od 25 odsto na evropski čelik i 10 procenata na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 milijarde evra. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je već naredne godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Ograničenja u izvozu smederevska Železara je kompenzovala rastom vrednosti ovog metala na svetskom tržištu i do novembra ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla je čelik u vrednosti od oko 619,6 miliona evra, što je 1,5 puta više nego u istom periodu 2020. godine.

Vesović kaže da je dodatni problem, u razgovorima sa predstavnicima Evropske unije koji su na temu kvota vođeni na najvišem nivou, to što je čelik iz naše zemlje u proizvodnji kineskog „HBIS-a“, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije. Sa druge strane, čelik je strateški proizvod koji mora da se čuva.

„Mi se u svakom slučaju zalažemo ako ne za potpuno ukidanje kvota, onda za njihovo uvećanje, jer je jasno koliko je to važno i za ekonomiju Srbije i za ekonomiju regiona, i da to neće značajno ugroziti tržište Evropske unije“, smatra Vesović.

Cene metala na globalnom tržištu beleže rast iz više razloga.

„Cena čelika u poslednje vreme raste zato što je tražnja veća od ponude. Ponuda je dodatno pala zbog smanjene proizvodnje u Kini, jer je manja tražnja kineske građevinske industrije. Globalni je trend prelaska na korišćenje energije iz obnovljivih izvora. To je dodatni pritisak na proizvođače metala, pre svega čelika i aluminijuma, koji su veliki potrošači električne energije koja najčešće nije iz zelenih izvora, a treba vremena da oni pronađu alternativu. Mislim da će ovi globalni dogovori kojima prisustvujemo značajno uticati na politiku kompanija koje se bave proizvodnjom metala jer će pritisak rasti, neke čeličane će se zatvarati, ali to u ovom trenutku nema nekog velikog uticaja na proizvodnju u Srbiji„, naglašava Vesović.

On podseća da je čelik berzanska roba i na globalnom nivou ne očekuje smirivanje cena u narednom periodu.

„Mnogo zavisi od samog tržišta, ako automobilska industrija krene, a sa njom metalna i mašinska, tako će rasti i potrebe kompanija iz Evropske unije. U slučaju oporavka industrije povećaće se nabavka čelika tako da, s obzirom na našu blizinu i logističku brzinu, verujem da bi viši interes i pritisak kompanija iz same EU doveo do nekog popuštanja“, zaključuje Vesović.