Za ulaganja u ekologiju planirano oko 300 miliona evra

Predviđena ulaganja u zaštitu životne sredine u budžetu Republike Srbije za 2022. godinu su 85 odsto veća od ovogodišnjeg plana. Na raspolaganju su i donacije i krediti – sve ukupno oko 300 miliona evra. Ako se sav taj novac namenski iskoristi, moglo bi da se očekuje više postrojenja za preradu otpadnih voda, čistiji vazduh u nekim gradovima i manje otpada, a više reciklaže.

Uz budžet Ministarstva zaštite životne sredine od 15,4 milijarde dinara i devet milijardi dinara iz kreditnih linija, za ekološke projekte namenjeno je i 12 milijardi dinara u Ministarstvu građevine.

„Najznačajnija sredstva su tri milijarde dinara za podsticaj za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, 1,25 milijardi dinara za projekat daljinsko grejanje u Kragujevcu, 1,1 milijarda dinara unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, jedna milijarda dinara za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom“, izjavila je za RTS Mirjana Lukić iz Ministarstva finansija.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković napomenula je da je osam milijardi dinara iz potencijalnog kredita kod banke Saveta Evrope.

„Odobreno je 200 miliona evra, koje smo projektovali da ćemo tokom sledeće godine povući za realizaciju, za izgradnju prečistača i nedostajuće kanalizacione mreže u 26 jedinica“, istakla je Tanasković.

Raspoloživo je mnogo više novca evropskih banaka za ekološke investicije nego što ima dobrih projekata.

Direktor EBRD za region zapadnog Balkana i kancelarije u Srbiji, Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli), ukazao je da se za sledeću godinu radi na projektu koji bi se sprovodio u više gradova, gde bi se za sisteme daljinskog grejanja uvodile tehnologije za obnovljive izvore energija, pre svega solarna i geotermalna i toplotne pumpe.

„To je projekat koji će doneti tehnološke inovacije, veću energetsku bezbednost zemlje i naravno bolji kvalitet vazduha za građane“, naglasio je Kolanđeli.

Nedovoljno stručnjaka radi u ovoj oblasti 

Izdvajanja za životnu sredinu prvi put su dostigla pola procenta bruto društvenog proizvoda (BDP).

„Ukoliko dosledno idemo na cirkularnu ekonomiju, možemo podići BDP Republike Srbije za jedan odsto na godišnjem nivou, ako budemo pametno trošili i pametno investirali i ukoliko budemo pokretali upravo privatni kapital koji se može udružiti“, smatra Siniša Mitrović iz Privredne Komore Srbije.

Po analizi Fiskalnog saveta, zbog višedecenijskog zanemarivanja životne sredine, narednih godina potrebno je ulagati najmanje po 500 miliona evra, i zaposliti veliki broj stručnjaka u toj oblasti.

„Neke naše preporuke su bile da već u sledećoj godini može oko 500 ljudi, nedostajućih kadrova, da se zaposli. Budžet to ne bi osetio, u principu bilo je mesta, a to je opet samo prvi korak. Potrebno je pronaći još kvalifikovanih stručnih ljudi kako bi ova oblast krenula napred“, istakao je Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Srbija sada ima šestoro zaposlenih na poslovima zaštite životne sredine na 100.000 stanovnika, a Slovenija ih je, na primer, još 2003. godine imala 10 puta više.