Za umrežavanje malih i srednjih preduzeća ključan Zakon o poslovnoj infrastrukturi

Usvajanje Zakona o poslovnoj infrastrukturi je glavni sledeći korak kako bi se na najbolji mogući način ostvarilo povezivanje i umrežavanje malih i srednjih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, rekao je menadžer Vojvodina Metal Clustera Zoran Pekez na konferenciji „MSP Srbije 2030: Saradnja – veliki iskorak za ‘malu’ privredu“. Ovaj skup organizovan je u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju Vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ).

Upravo je taj skok od usvajanja propisa i dokumenata do njihove primene u praksi izazov koji, saglasili su se učesnici konferencije, mnogi ne prevazilaze, a ključan je za dalji napredak malih, srednjih i velikih preduzeća, ali i njihovo povezivanje.

Direktor kragujevačkog MIND parka Igor Mitrović naveo je da je ovaj park prva privatna organizacija ovog tipa na teritoriji Srbije koja je za svega tri godine postojanja, uz podršku Vlade Srbije, izgradila ogromnu infrastrukturu.

„MIND park je prepoznao da povezivanje treba da se zasniva na razvojnim komponentama, gde spada i edukacija u okviru koje postoji program MIND edu, a koji se odnosi na saradnju sa obrazovnim institucijama. U okviru njega imamo i programe dualnog obrazovanja i mentorstva“, naveo je Mitrović.

U okviru MIND Parka, kako je dodao, trenutno posluje oko 1.500 ljudi, a pod njegovim okriljem nalaze se i velike kompanije poput Siemensa. Kao jedan od najuspešnijih projekata naveo je i prvi srpski tramvaj koji je izašao upravo iz ovog parka.

Pored toga, MIND Park ima i sociološku komponentu koja se odnosi na zaposlene, te je tako u okviru parka otvoren i vrtić za njihovu decu, ali i za druge mališane.

„Mi smo tu da razvijamo sistem vrednosti sa drugima. Svako ko je u parku dodaje vrednost kroz istraživanja, razvoj, inovacije, odnos prema životnoj sredini, to su sve komponente koje nas odvajaju od drugih i koje su pomogle da dostignemo ovaj nivo“, zaključio je Mitrović.

Menadžer Vojvodina Metal Clustera Zoran Pekez istakao je da je ključni uslov na osnovu kojeg su opstali 11 godina poverenje među kompanijama članicama klastera, dodajući da je njegova grupacija obrazovana prema četiri funkcije.

„Imamo edukativni centar, centar za podršku malim i srednjim preduzećima, pre svega članovima, ali i onima koji nisu članovi. Tu je i centar za razvojne projekte, odnosno Inovativno-tehnološki centar na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu“, naveo je on.

Direktorka Klastera modne industrije FACTS Slađana Milojević rekla je da se sa strategijom udruživanja u klaster upoznala 2009. godine tokom tromesečnih obuka koje su organizovali Ministarstvo privrede i GIZ, a narastajuća konkurencija ih je primorala na brže reagovanje i stvaranje klastera. Tako je klaster od početnog spoja samo tri firme do danas u svom članstvu okupio 100 firmi sa teritorije cele države. 

„Mi smo odlučili da obuhvatimo celu teritoriju Srbije jer smo mislili da ćemo tako dobiti nacionalni aspekt i biti prepoznatljiviji organima. Sve zato što smo gubili strategijsku poziciju i to je bila otežavajuća okolnost“, navela je ona.

Milojević je dodala da imaju veliki broj zaposlenih, ali sa nižim primanjima. Ipak su, kako je navela, socijalno odgovorni. U njihovoj industriji 92 odsto zaposlenih čine žene.

Pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka u NIšu Miloš Brzanović naveo je da je ovaj centar za nekoliko godina svog postojanja ostvario izvanredne rezutate, ali i da i dalje radi na proširenju kapaciteta. 

„Naučno-tehnološki park ima 45 kompanija članova, sedam virtuelnih i 20 startapa”, naveo je on. 

Brzanović je naveo da je sam proces izgradnje parka predstavljao veliki poduhvat koji je uključio izgradnju elektronskog centra i startap centra, a u saradnji Vlade Srbije i Univerziteta u Nišu. 

Danas mreža zaposlenih u ovom parku broji više od 4.000 zaposlenih i predstavlja potencijal za čitav region južne i jugoistočne Srbije, te je Brzanović istakao da predstavljaju kišobran koji pokriva region od milion ljudi. 

„Uspeli smo da se u ovih godinu dana izborimo da region bude prepoznat kao novi ekosistem, jer je do sada to bio slučaj samo sa Beogradom i Novim Sadom”, naveo je on. 

Stručnjak za konsalting u sferi lokalnog ekonomskog razvoja i finansija Vladimir Grujović, koji je na konferenciji govorio u ime firme Bin Metal iz Čačka, rekao je da ovaj grad ima dugu istoriju udruživanja, i da je poverenje u osnovi svakog udruživanja.

On je naveo da su privrednici u Čačku pre desetak godina tražili od tadašnjeg gradonačelnika da investiraju u naučno-tehnološki park, što je i ostvareno.

„Sada je jedan od „akcionara“ Vlada Srbije koja je prepoznala značaj ovog parka za državu“, rekao je on.

Govoreći o firmi Bin metal, on je rekao da postoji od 1992. godine, kao i da je, zbog potrebe za saradnjom, ona postala član Vojvodine metal Clustera koji se ne prostire samo na teritoriji Vojvodine. Svrha ovog povezivanja je, prema njegovim rečima, da se prošire sve usluge ne samo u Čačku, već i u celom regionu.